Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost iz člana 173a stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Branislava Ćirića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 7K-98/24 od 27.05.2025. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-205/25 od 07.08.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 18.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Branislava Ćirića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 7K-98/24 od 27.05.2025. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-205/25 od 07.08.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 7K-98/24 od 27.05.2025. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost iz člana 173a stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izrečena joj je uslovna osuda i to tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku ista će biti zamenjena tako što će joj sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci. Prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti direktora privrednog društva u trajanju od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude, a na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljene je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 4.959.300,00 dinara na ime poreza na dodatu vrednost čije plaćanje je izbegla izvršenjem krivičnog dela, te je okrivljena obavezana da navedeni iznos uplati u korist budžeta RS u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-205/25 od 07.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 7K-98/24 od 27.05.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Branislav Ćirić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili na suđenje prvostepenom ili višem sudu ili iste preinači.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već u obrazloženju navodi da su nižestepeni sudovi pobijane odluke zasnovali isključivo na nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke Gorana Jovanovića, zanemarujući potpuno stav stručnog savetnika odbrane i to veštaka ekonomsko-finansijske struke Danijele Jenić kao i nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke Miloša Radivojevića, a koji je dostavljen u ovom predmetu i predložen od strane odbrane da se pročita kao dokaz. U vezi sa tim odbrana navodi da je tokom postupka nesporno dokazala i to naročito stručni savetnik Danijela Jenić da je veštak Goran Jovanović pogrešno primenio odredbe Zakona o PDV-u, kao i da je odbrana osporila iznos obračunatog PDV-a.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljene ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama.

Pored iznetog, branilac okrivljene ukazuje i na povredu zakona iz člana 395. ZKP navodima da su sudovi odbili predlog odbrane da se izvede kao dokaz veštačenje veštaka ekonomsko-finansijske struke Miloša Radivojevića na okolnost utvrđivanja osnovice, iznosa poreza na dodatu vrednost, iznos naknade, te da se na glavnom pretresu pročita i nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke Miloša Radivojevića od 20.05.2025. godine. Takođe, branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povrede zakona iz člana 441. stav 2. ZKP, navodima da tokom postupka nije utvrđeno da je okrivljena pribavila bilo kakvu imovinsku korist niti da je ista naplatila iznos od 4.959.300,00 dinara od svojih kupaca, kao i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP navodima da je novčana kazna na koju je okrivljena osuđena prevelika i nesrazmerna kako imovnom stanju okrivljene, tako i svim razlozima i olakšavajućim okolnostima na strani okrivljene koji su izneti u ovom postupku.

Međutim, povrede zakona iz člana 440, 395, 441. stav 1. i 2. ZKP, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Branislava Ćirića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković