.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13919/2023
25.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindović, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojana Đaković, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije i Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Beograd, koje zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenih protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2641/22 od 14.02.2023. godine, u sednici održanoj 25.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2641/22 od 14.02.2023. godine
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2641/22 od 14.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 494/2021 od 21.09.2022. godine, stavom I izreke, odbijen je osnovni tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužilji na ime naknade štete solidarno isplate iznos od 194.820,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastanka štete do isplate, kao neosnovan. Stavom II izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužilje i obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade štete solidarno isplate iznos od 101.082,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom III izreke, obavezani su tuženi da tužilji solidarno nadoknade troškove postupka u iznosu od 219.221,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Viši sud u Pančevu je presudom Gž 2641/22 od 14.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Pančevu P 494/2021 od 21.09.2022. godine u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na objektu tužilje, nastala 20.06.2016. godine usled jakog nevremena sa olujnim vetrom i gradom. Odluka o usvajanju tužbenog zahteva, kojom su tuženi obavezani da tužilji solidarno nadoknade pretrpljenu štetu, zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava koje su primenjene na utvrđeno činjenično stanje i u skladu je sa postojećom sudskom praksom sudova u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, a pre svega sa shvatanjem da grad ne predstavlja višu silu iz kog razloga bi tuženi mogli biti oslobođeni odgovornosti, jer se pojava gradonosnih oblaka može u meteorološkom smislu predvideti i šteta u pretežnom delu sprečiti. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Bitna povreda odredaba parničnog postupka, na koju se revizijom ukazuje, nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 468. stav 1. i 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti, revizije nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 20.06.2019. godine, a vrednost predmeta spora u pobijanom delu je 101.082,17 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
