Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 404. ZPP, pa je ocenio da je revizija dozvoljena zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema navodima tužbe, tužilac kao suvlasnik objekta traži od tuženog, kao vlasnika susednog objekta i štetnika otklanjanje štete, postavljajući alternativne zahteve za činidbu ili isplatu novčanog iznosa. Vrednost predmeta spora utvrđena je na iznos od 169.515,00 dinara i postupak je sproveden po pravilima za sporove male vrednosti propisanim odredbama članova 467. – 479. ZPP. U toku parnice doneta prvostepena presuda je već ukinuta (rešenjem drugostepenog suda od 29.05.2023. godine).

Prvostepeni sud utvrđuje da na objektu, na kom je tužilac suvlasnik na zidu prema susednom objektu u svojini tuženog postoji vlaga, ali da iz sadržine nalaza veštaka i uviđaja na licu mesta ne sledi zaključak da je oštećenje posledica slivanja vode sa objekta tuženog. Presudu kojom odbija tužbeni zahtev prvostepeni sud zasniva na odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, člana 154. Zakona o obligacionim odnosima, članova 15. i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, nalazeći da tužilac nije aktivno legitimisan u smislu člana 211. ZPP-a, pošto su suvlasnici objekta na kat.parceli broj .. KO ... zbog materijalnopravne veze nužni suparničari u ovom sporu, pa tužiocu nedostaje aktivna legitimacija. Osim toga, taj sud zaključuje da je vlaga najverovatnije posledica propusta da se izvrši drenaža i hidroizolacija objekta.

Drugostepeni sud, bez otvaranja rasprave i neposredne ocene sadržine izvedenih dokaza nalazi da je činjenično utvrđenje prvostepenog suda zasnovano na verovatnoći, pa drugačijom ocene sadržine nalaza veštaka utvrđuje da je odvođenje atmosferske vode sa objekta tuženog uzrok vlaženja objekta na parceli broj .. KO ... . Na osnovu člana 43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nalazi da tužiocu, kao suvlasniku, pripada pravo da traži sudsku zaštitu svojine na celu stvar, pa tužbeni zahtev usvaja s pozivom na odredbe članova 156, 154. i 158. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz iznetog proizlazi da je primena materijalnog prava u pobijanoj presudi posledica činjeničnog zaključka drugostepenog suda, koji je suprotan činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda (član 231. ZPP).

Drugostepeni sud zasniva pobijanu presudu na odredbama člana 156. Zakona o obligacionim odnosima. Po odredbi stava 1. ovog člana zakona, svako može zahtevati od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemirava ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Stavom 2. propisano je da će sud na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne učini.

Iz navedenih odredbi proizlazi da se zaštita u korist neodređenog broja lica može tražiti u svrhu otklanjanja izvora opasnosti od štete, kao i da se može zahtevati preduzimanje mera za sprečavanje nastanka štete, ali one ne pružaju osnov za nalaganje činidbe u svrhu uspostave pređašnjeg stanja u smislu člana 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno nalaganje isplate novčanog iznosa u smislu člana 185. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Odgovornost za vanugovornu štetu u smislu člana 154. Zakona o obligacionim odnosima proizlazi iz protivpravne deliktne radnje. Ova odgovornost nema izvor u saglasnosti izjavljenih volja učesnika obligacionog odnosa.

Iz formulacije odredbe člana 403. Zakona o obligacionim odnosima, koja reguliše alternativne obaveze, nesumnjivo je da takva obaveza proizlazi iz ugovora. Takođe, po članu 411. tog zakona koji reguliše fakultativna potraživanja, pravo da se zahteva drugi predmet umesto dugovanog u svrhu ispunjenja obaveze proizlazi iz ugovora ili iz zakona.

Odredba člana 43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, na kojoj je drugostepeni sud zasnovao odluku o postojanju aktivne legitimacije tužioca, reguliše pitanje aktivne legitimacije za podnošenje tužbe za zaštitu prava svojine, a u konkretnom slučaju prema činjeničnim navodima tužbe i sadržini postavljenog zahteva takva tužba nije podneta.

Imajući u vidu navedeni materijalnopravni okvir i iznete primedbe, drugostepeni sud je u ponovljenom postupku u obavezi da ponovo odluči o izjavljenoj žalbi, uz napomenu da po pravnom shvatanju usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 10.03.2015. godine u sporovima male vrednosti višestruko (drugo) ukidanje istovrsnih presuda nije dozvoljeno. U razlozima ovog pravnog stanovišta navedeno je da zbog propisanih izuzetka iz člana 383. stav 4. ZPP, drugostepeni sud u ovoj vrsti sporova ne može da zakaže raspravu bez obzira da li je presuda zasnovana na pogrešnom i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, već to može izuzetno da učini radi otklanjanja bitne povrede odredaba postupka i konačnog presuđenja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković