Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene od 16.02.2009. godine, i obavljala je poslove operativnog policajca i nadzornika za operativno planiranje i procenjivanje u PS ... . Počev od juna meseca 2013. godine tužena joj je obustavila isplatu plate i bonusa bez ikakve odluke. Nakon obustave isplate tužilja je nastavila da obavlja radne zadatke policijskog službenika, te da poslove obavlja u PS ..., prikuplja operativne podatke, prati kretanje sumnjivih lica, obezbeđuje verske objekte, obezbeđuje zvaničnike koji dolaze u posetu Kosovo i Metohiju i slično. Nikada joj nije dostavljeno rešenje o prestanku radnog odnosa. Zdravstvena knjižica joj je istekla 31.12.2013. godine i nije produžena. Dosuđeni iznosi predstavljaju iznose neisplaćenih plata i bonusa koje bi tužilja ostvarila u periodu od 01.01.2019. do 30.09.2022. godine da je nastavila da ostvaruje primanja kod tužene, za koju obavlja faktički rad. Visinu je prvostepeni sud utvrdio na osnovu rezultata veštačenja obavljenog od strane veštaka ekonomsko finansijske struke na koje tužena nije imala primedbe.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je tužilja i nakon juna 2013. godine bila radno angažovana kod tužene i da i sada radi, da joj radni odnos nije prestao na zakonom propisan način, kao i da joj tužena nije dostavila nikakvo rešenje o obustavi plate, te da je nezakonito postupanje tužene osnov odgovornosti za štetu koju tužilja trpi u visini izgubljene zarade i neisplaćene novčane naknade.

Međutim, drugostepeni sud smatra da je tužilja trebalo da dokaže od koga je dobijala naloge po kojima je postupala, te da je upravo na tužilji bio teret dokazivanja okolnosti da je naloge dobijala od svojih pretpostavljenih, pa pošto na ovu okolnost nije predlagala dokaze, samim tim nije dokazala da je u spornom periodu nastavila rad kod tužene, odnosno obavljala faktički rad i nakon juna 2013. godine za tuženu.

Po nalaženju Vrhovnog suda revizijom tužilje se osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenu pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. stav 3. ZPP.

Prvostepeni sud je već ranije donosio presudu u ovoj pravnoj stvari (P1 2847/22 od 07.09.2023. godine) kojom je usvojio tužbeni zahtev, a ova presuda je odlukom drugostepenog suda (Gž1 5206/23 od 21.11.2023. godine) ukinuta prvenstveno iz razloga što je trebalo utvrditi da li je tužilja obavljala faktički rad kod tužene.

U ponovnom postupku prvostepeni sud je saslušanjem tužilje kao stranke, na čiju izjavu nije bilo ni primedaba ni pitanja, utvrdio da je tužilja i dalje, to jest nakon što je tužena prestala da joj isplaćuje zaradu i druge naknade, radila za tuženu (obavljala poslove operativnog policajca, nadzornika za operativno planiranje i procenjivanje, prikupljala operativne podatke, pratila kretanje sumnjivih lica, obezbeđivala verske objekte, obezbeđivala zvaničnike koji su dolazili u posetu na Kosovo i Metohiju, izrađivala operativne planove, pružala podršku i slično), te da je u spornom periodu obavljala faktički rad kod tužene i zaključio da joj po tom osnovu pripada pravo na naknadu materijalne štete. Drugostepeni sud je na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, bez otvaranja rasprave doneo presudu kojom je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zaključujući da tužilja nije predlagala nikakve dokaze na okolnost ko su lica koja su joj je bila pretpostavljena i od kojih lica je dobijala naloge, te da samim tim nije dokazala da je u spornom periodu obavljala faktički rad za tuženu. Postupajući na ovaj način, drugostepeni sud je bez otvaranja rasprave izmenio utvrđeno činjenično stanje i svoju odluku zasnovao na činjenicama koje su u suprotnosti sa utvrđenim u prvostepenom postupku, zaključujući da je izjava tužilje saslušane kao stranka trebalo da bude još detaljnija i ocenivši da nije dokazano da je tužilja obavljala faktički rad u spornom periodu, iako je prvostepeni sud utvrdio da je tužilja obavljala faktički rad za tuženu. Drugostepeni sud je dakle suprotno od prvostepenog suda ocenio da jedna činjenica nije dokazana.

Imajući u vidu izneto, drugostepeni sud je počinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. ZPP, jer drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, žalbeni sud može utvrditi samo na osnovu rasprave održane pred tim sudom, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. U ponovnom postupku, drugostepeni sud će zakazati raspravu u skladu sa članom 383. ZPP i raspraviti spornu činjenicu da li je tužilja nakon juna 2013. godine obavljala faktički rad kod tužene, pa zavisno od toga zaključiti da li joj pripada naknada štete u vidu izgubljene plate i bonusa. Kada pravilno utvrdi činjenično stanje doneće novu odluku o tužbenom zahtevu, pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, primenom člana 415. stav 1. ZPP, pobijana odluka je ukinuta i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković