Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3172/22 od 11.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse o pravu zaposlenih u osnovnim i srednjim školama na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) – u daljem tekstu: ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. ZPP i ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je u spornom periodu bila u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ... sa koeficijentom 6,30. Tužena je u spornom periodu tužilji obračunavala zaradu množenjem koeficijenta radnog mesta i propisane osnovice, nakon čega je celokupno obračunatu zaradu sa uvećanjima i naknadama upoređivala sa mnimalnom zaradom i po potrebi vršila dopunu do iznosa približnom minimalnoj zaradi. U spornom periodu tužena u obračunskim listama tužilji nije iskazivala naknade za ishranu u toku rada i regresa kao posebno obračunsku stavku. Visina pripadajućih naknada ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora utvrđeni su spram prisustva na radu i najpovoljnijih kriterijuma prema PKU za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji RS.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da tužilji isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za sporni period, jer su zaključili da u iznosu minimalne zarade ne može da bude sadržana naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, nezavisno od činjenice što je članom 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Po stanovištu nižestepenih sudova, u situaciji kada je plata tužilje obračunata na propisani i ugovoren način iznosila manje od minimalne neto zarade sledi da tužena tužilji pri isplati zarade nije isplatila naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo.

Članom 187. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/17...6/20), propisano je da se na utvrđivanje i obračun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama.

Članom 1. stav 1. tačka 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19) propisan je način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave Članom 3. stav 1. istog zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije. Članom 4. stav 1. istog zakona, propisano je da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a stavom 2. da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Članom 20. stav 1. Posebnog Kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, broj 21/15 i 92/20), propisani su elementi za utvrđivanje plate, tako da se plata utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom, a stavom 2. da ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenata iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni učinak, niža od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrđena na gore opisan način, isplaćuje se u visini minimalne zarade.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), članom 118. stav 1. propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to, između ostalog za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5.) i regres za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6.), a prema stavu 2. tog člana zakona, visina troškova iz stava 1. tačka 5. ovog člana mora biti izražena u novcu. Odredbe Zakona o radu primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno, na osnovu člana 2. stav 2. tog zakona.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Članom 2. stav 1. tačka 1. te Uredbe, utvrđeni su koeficijenti za obračun i isplatu zaposlenih iz člana 1. ove Uredbe, koji se primenjuju na zaposlene u osnovnom obrazovanju.

Tužilja je zaposlena kod tužene, sa kojih razloga se na utvrđivanje i obračun njene plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijarna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih nisu drugačije uređeni. S obzirom na to da poseban zakon (Zakon o platama u državnim organima i javnim službama) propisije da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog zakona isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu. Posebnim Kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/15, 92/20) nije propisano pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, koji nije propisan ni prethodno važećim Posebnim kolektivnim ugovorom („Službeni glasnik RS“, br. 12/09). Kada se ima u vidu sve napred navedeno, sledi da su primanja po osnovu naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sadržani u koeficijentu, kao jednom od elemenata plate, sa kojih razloga ne postoji pravni osnov za ostvarivanje predmetnog prava tužilje sadržan bilo u opštem bilo u posebnom aktu. Stoga, suprotno zaključivanju nižestepenih sudova, neosnovani su zahtevi tužilje, s obzirom da su naknade na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sadržane u koeficijentu njene plate, a to što je tužilji u spornom periodu isplaćivana minimalna zarada je bez uticaja na drugačiju odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je uspela u postupku po reviziji, pa joj pripada naknada troškova parničnog postupka prema opredeljenom zahtevu zakonskog zastupnika, saglasno članu 162., u vezi sa članom 165. stav 2, 153. stav 1.i 154. ZPP i to na ime odgovora na tužbu 9.000,00 dinara, na ime sastava dve žalbe po 18.000,00 dinara i sastava revizije 18.000,00 dinara, na osnovu važeće Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković