Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Janka Mitovski, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Janka Mitovski - advokata Đorđa Bokšan, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu 1K.12/25 od 06.06.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 631/25 od 18.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 12.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Janka Mitovski - advokata Đorđa Bokšan, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu 1K.12/25 od 06.06.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 631/25 od 18.09.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pančevu 1K.12/25 od 06.06.2025. godine okrivljeni Janko Mitovski oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2024. godine do 23.02.2024. godine. Okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana koja se ima izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i može trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od 3 godine, s tim što se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a koji su bliže označeni u izreci presude, te je određeno da se isti imaju uništiti po pravnosnažnosti presude. Određeno je da se okrivljenom vraćaju privremeno oduzeti predmeti koji su bliže označeni u izreci presude. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Pančevu iznos od 475.240,00 dinara, a Višem sudu u Pančevu iznos od 12.500,00 dinara, te da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 631/25 od 18.09.2025. godine delimično je usvojena žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Pančevu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Pančevu 1K.12/25 od 06.06.2025. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Janka Mitovski zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.01.2024. godine do 23.02.2024. godine, dok je u preostalom delu žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Pančevu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Janka Mitovski - advokat Đorđe Bokšan, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud uvaži podneti zahtev, te da preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 631/25 od 18.09.2025. godine tako što će okrivljenom izreći blažu kaznu zatvora.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Janka Mitovski kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi člana 441. stav 1. ZKP. Međutim, kako branilac u svojim navodima u obrazloženju podnetog zahteva, osim citiranja zakonskog teksta odredbe člana 439. tačka 3) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, ne ukazuje u čemu je to sud konretno prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom, već samo ističe da sud nije okrivljenom pravilno odmerio kaznu zatvora, budući da na strani okrivljenog postoje brojne olakšavajuće okolnosti koje je sud trebalo da ceni kao naročito olakšavajuće okolnosti i da okrivljenom ublaži kaznu ispod zakonom propisane najniže mere i izrekne mu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, to stoga, po nalaženju Vrhovnog suda, branilac okrivljenog suštinski ukazuje samo na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Kao olakšavajuće okolnosti koje postoje na strani okrivljenog branilac navodi da je okrivljeni neosuđivan, da se protiv njega ne vodi drugi krivični postupak, da je priznao izvršenje krivičnog dela i korektno se držao pred sudom, te da je porodičan čovek, otac jednog maloletnog deteta i očekuje rođenje drugog deteta, kao i da je pobuda okrivljenog za izvršenje krivičnog dela njegova bolest zavisnosti od opojnih droga, pri čemu okrivljeni od izlaska iz pritvora samostalnim odlascima kod lekara pokušava da se odvikne od korišćenja psihoaktivnih supstanci, što govori o njegovom držanju posle učinjenog krivičnog dela.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 3. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Janka Mitovski - advokata Đorđa Bokšan odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković