Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova kod određivanja predlagaču novčane naknade za eksproprisano zemljište za potrebe izgradnje autoputa, koju je dužan da isplati protivnik predlagač kao korisnik eksproprijacije, kao i navode iznete u reviziji protivnika predlagača, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača, primenom člana 404. ZPP. Pravno stanovište nižestepenih sudova u ovoj pravnoj stvari u skladu je sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava kod određivanja novčane naknade za zemljište čiji je status iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište promenjen pre nego što je nepokretnost eksproprisana pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa uprave, odnosno nakon što je planskim dokumentom koji je stupio na snagu pre donetog rešenja o eksproprijaciji, izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Pravilna primena materijalnog prava u stvarima kao što je ova, počiva na odredbama članova 41. stav 2. i 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji i članova 82. i 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, u skladu sa kojima je odlučeno u ovom konkretnom slučaju. Imajući u vidu da je pitanje naknade vezano za činjeničnu situaciju eksproprijacije izvršene nakon što je planskim dokumentom promenjena namena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, već razmatrano u ustanovljenoj sudskoj praksi instanciono najvišeg suda u Republici Srbiji, ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, kao ni razmatranja pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Uslova nema ni za razmatranjem pitanja načina utvrđenja tržišne vrednosti nepokretnosti, koja je u ovom slučaju utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište, izraženog u brojnim odlukama revizijskog suda, da sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom poreske uprave, već je ovlašćen da izvede dokaz veštačenjem i visinu naknade odredi primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir prilikom određivanja tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti.

Iz iznetih razloga, ocenjeno je da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 21.06.2019. godine. Vrednost predmeta spora 697.473,00 dinara, ne prelazi propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije. Stoga, revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. Zakona parničnom postupku, u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković