Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Igora Sokolovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Surdulici 3K.br.68/2023 od 14.05.2025. godine i Višeg suda u Vranju 3Kž2.br.70/25 od 05.08.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 12.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Igora Sokolovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Surdulici 3K.br.68/2023 od 14.05.2025. godine i Višeg suda u Vranju 3Kž2.br.70/25 od 05.08.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Surdulici 3K.br.68/2023 od 14.05.2025. godine odbijen je kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog AA – advokata Igora Sokolovića za ukidanje potvrde izvršnosti od 19.06.2024. godine koja je stavljena na presudu Osnovnog suda u Surdulici K.br.68/2023 od 10.10.2023. godine.

Rešenjem Višeg suda u Vranju 3Kž2.br.70/25 od 05.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Igora Sokolovića, koja je izjavljena na rešenje Osnovnog suda u Surdulici 3K.br.68/2023 od 14.05.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Igor Sokolović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine pobijana rešenja Osnovnog suda u Surdulici 3K.br.68/2023 od 14.05.2025. godine i Višeg suda u Vranju 3Kž2.br.70/25 od 05.08.2025. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje o zahtevu za ukidanje klauzule izvršnosti.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne opredeljuje ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već u podnetom zahtevu samo navodi da je sud pobijanim nižestepenim rešenjima kojima je odbio zahtev branioca okrivljenog za ukidanje klauzule izvršnosti sa pravnosnažne presude Osnovnog suda u Surdulici K.br.68/2023 od 10.10.2023. godine, pogrešno nalazeći pri tome da je drugostepena presuda Višeg suda u Vranju Kž1 236/23 od 26.03.2024. godine uredno dostavljena okrivljenom dana 17.05.2024. godine, povredio odredbe članova 243, 244. stav 2. i 427. stav 5. ZKP koje se odnose na dostavljanje pismena, obzirom da se u konkretnom slučaju po mišljenju branioca radi o neurednoj dostavi navedene drugostepene presude okrivljenom, budući da je sudski veštak iz oblasti grafoskopije Slađan Milosavljević, koji je angažovan od strane okrivljenog, u svom nalazu i mišljenju sa stepenom izvesnosti utvrdio da sporni potpis na dostavnici o uručenju navedene presude nije napisan od strane okrivljenog kao primaoca.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepena rešenja pobija zbog povreda odredaba članova 243, 244. stav 2. i 427. stav 5. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je usled propusta suda prilikom dostavljanja okrivljenom drugostepene presude Višeg suda u Vranju Kž1 236/23 od 26.03.2024. godine povređeno pravo okrivljenog na pravično suđenje i pristup sudu, budući da mu je onemogućeno da izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedene drugostepene presude.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković