.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1906/2025
28.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Savić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „PUTEVI SRBIJE“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 605/24 od 24.09.2024. godine, u sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 605/24 od 24.09.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 605/24 od 24.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1876/22 od 04.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor tuženog o apsolutnoj nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište broj 465-1168/11-07 od 20.01.2012. godine, ništavan, suprotan prinudnim propisima i javnom poretku i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike od isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište po sporazumu o naknadi za eksproproprisano zemljište broj 465-1168/11-07 od 20.01.2012. godine, pa do pripadajuće naknade za preuzeto građevinsko zemljište za kat. parcelu .. po kulturi njiva 2. klase ukupne površine 40ari 37m2 i za parcelu .. po kulturi njiva 2. klase, ukupne površine 1ar 30m2, upisane u LN .. za KO Vranje iznos od 418.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.10.2023. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos počev od 20.02.2012. godine do 04.10.2023. godine odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 334.820,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na iznos zastupanja od 274.500,00 dinara počev od izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 605/24 od 24.09.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 1876/22 od 04.10.2023. godine u stavu prvom, stavu drugom, obavezujućem delu stava trećeg i u stavu četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, jer na osnovu navoda u reviziji tuženog ne proizilazi da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, niti da postoji potreba novog tumačenja prava. Nema potrebe ni za ujednačavanjem prakse, jer su odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Revizijom se osporava nadležnost parničnog suda da odlučuje o zakonitosti pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu, što nije razlog za dozvoljenost posebne revizije.
Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci u stavu prvom ovog rešenja.
Odredba člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti sporazuma o naknadi podneta je dana 06.09.2019 godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 10.000,00 dinara. Podneskom od 18.05.2022. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na 418.000,00 dinara. Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa za dozvoljenost revizije, izjavljena revizija nije dozvoljena, pa ju je Vrhovni sud odbacio.
Na osnovu izloženog i odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci u stavu drugom ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
