Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena BB je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) i utvrdio da revizija tužene BB nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kao kupac zaključila ugovor o kupoprodaji nepokretnosti 11.04.2012. godine koji je overen u Osnovnom sudu u Jagodini pod brojem Ov 3340/2012, sa tuženim „Proing – Inženjering“ DOO Ćuprija, kao prodavcem, a koji je za predmet imao stan broj .., na trećem spratu, na ulazu B, u poslovno stambenom objektu u Ulici ... u Jagodini, na kp br .. upisanoj u list nepokretnosti broj ..., čija je površina 79,98 m2. Tužilja je isplatila ugovorenu kupoprodajnu cenu i izvršena je primopredaja stana o čemu je sačinjen zapisnik, tako što je prodavac uveo kupca u posed predmdetnog stana predajom ključeva. Tužilja je kod javnih preduzeća Toplane i Elektrodistribucije prijavila ugovor o kupoprodaji stana i tako evidentirana kao kupac struje i gasa za predmetni stan, a od 2013. godine plaća porez na imovinu za taj stan. Na osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Jagodini II br 362/19 od 10.06.2019. godine, na prethodno navedenom dvosobnom stanu kao predmetu izvršenja, javni izvršitelj je sproveo izvršenje po predlogu tužene BB, kao izvršnog poverioca protiv tuženog „Proing – Inženjering“ DOO Ćurpija, kao izvršnog dužnika, budući da je ovaj stan bio upisan kao svojina izvršnog dužnika u listu nepokretnosti broj .. KO Jagodina, a sve radi naplate novčanog potraživanja tužene BB. Na osnovu zaključka javnog izvršitelja II br 88/2019 od 11.10.2019. godine, predmetni stan je dodeljen kupcu VV iz ..., a zatim je zaključkom javnog izvršitelja II br 88/19 od 31.10.2019. godine, naloženo izvršnom dužniku „Proing – Inženjering“ DOO Ćuprija, kao neposrednom držaocu stana da u roku od 8 dana od dana prijema zaključka preda u državinu nepokretnost kupcu, kao i da se izvrši upis prava svojine nepokretnosti u korist kupca, što je naloženo RGZ SKN Jagodina. Prema izveštaju javnog izvršitelja, kupac VV je izvršio uplatu kupoprodajne cene čime je tužena BB, kao izvršni poverilac delimično namirena. Tužilja je kao treće lice u izvršnom postupku podnela prigovor 31.03.2020. godine, koji je rešenjem javnog izvršitelja II br 88/2019 od 28.05.2020. godine, odbijen kao neosnovan, a zatim i tužbu u ovoj parnici za utvrđenje nedozvoljenosti izvršenja 12.06.2020. godine. Dana 22.05.2020. godine RGZ SKN Jagodina doneo je rešenje o upisu zabeležbe rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Jagodini II br 362/19 od 10.06.2019. godine, u korist tužene BB u listu nepokretnosti broj .. KO Jagodina, a tužilja je podnela zahtev za uknjižbu predmetnog stana 18.03.2020. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev nalazeći da je tužilja kao savestan sticalac na predmetnom stanu po osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je u celini izvršen, imalac prava koje sprečava izvršenje u konkretnom slučaju, te da je bez uticaja činjenica da tužilja nije izvršila upis prava svojine u javnim knjigama na predmetnom stanu u smislu člana 33. Zakona o osnovana svojinskopravnih odnosa. Tužilja je u izvršnom postupku koji nije okončan, kao treće lice podnela prigovor i iskoristila sva pravna sredstva, a zatim blagovremeno podnela tužbu za utvrđenje nedozvoljenosti izvršenja u smislu članova 108. i 111. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 106/2015 ... 113/2017) koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom tužene BB ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu, s tim što se prigovor može podneti do okončanja izvršnog postupka (član 108. Zakona o izvršenju i obezbeđenju – „Službeni glasnik RS“ br 106/15 ... 113/17). Protiv rešenja o odbacivanju ili usvajanju prigovora dozvoljen je prigovor, a protiv rešenja o odbijanju prigovora žalba nije dozvoljena (član 110. navedenog zakona koji je prestao da važi od 1. januara 2020. godine). Treće lice može u roku od 30 dana od dana prijema pravnosnažnog rešenja o odbijanju prigovora da pokrene parnični postupak protiv izvršnog poverioca radi utvrđenja da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno (član 111. istog zakona). Po članu 151. navedenog Zakona sprovođenje izvršenja novčanog potraživanja na nepokretnosti, sprovodi se upisom zabeležbe rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti, procenom vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnog poverioca iz prodajne cene, a po članu 128. izvršni postupak se okončava obustavom ili zaključenjem (izvršni postupak se zaključuje posle namirenja izvršnog poverioca tako što se zaključkom utvrđuje da je preduzeta poslednja izvršna radnja).

Kod utvrđenog da je tužilja pre određivanja izvršenja na spornom stanu zaključila ugovor o kupoprodaji tog stana, koji je u celini izvršen isplatom kupoprodajne cene i predajom stana u državinu tužilji kao kupcu, a zatim i prijavu javnim preduzećima kao korisnik, te da od 2013. godine plaća porez na imovinu za predmetni stan, to je savesni sticalac koji ima valjan pravni osnov za sticanje prava svojine na stanu - ugovor o kupoprodaji, koji je u celini izvršen. Zato se, kao kupac koji po punovažnom pravnom osnovu drži stan, u odnosu na druga lica pojavljuje kao pretpostavljeni vlasnik stana sa svojinskim ovlašćenjima i pravom na zaštitu prema drugim licima, bez obzira što do donošenja rešenja izvršnog suda nije izvršila upis svog prava svojine u Katastru nepokretnosti. Zato su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na član 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojim je propisano da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu i na drugi odgovarajući način. Izvršenje se može proglasiti nedozvoljenim ako treće lice na stvari koja je predmet izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, a to nije isključivo pravo svojine. Kupac kome je nepokretnost prodata i stvarno predata, a još nije izvršio prenos prava svojine u javnoj knjizi, ovlašćen je na tužbu kada je ta nepokretnost predmet izvršenja, jer pravo svojine nije nužno jedino pravo koje je podobno da spreči izvršenje. U ovom slučaju tužilja je u izvršnom postupku koji nije okončan (obustavom ili zaključenjem), kao treće lice podnela prigovor 31.03.2020. godine, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem javnog izvršitelja od 28.05.2020. godine, a zatim je 12.06.2020. godine, blagovremeno podnela tužbu u ovoj parnici da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim. Treće lice može u roku od 30 dana od dana prijema pravnosnažnog rešenja o odbijanju prigovora da pokrene parnični postupak protiv izvršnog poverioca radi utvrđenja da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno (član 111. Zakona o izvršenju i obezbeđenju „Službeni glasnik RS“ br 106/15 ... 113/17), pa su bez uticaja revizijski navodi da tužilja pre podnošenja tužbe u ovoj parnici nije iskoristila sva pravna sredstva u izvršnom postupku, ukazivanjem na član 24. stav 2. navedenog zakona, jer mogućnost tužilje da rešenje javnog izvršitelja o odbijanju prigovora trećeg lica, pobija prigovorom, koju nije koristila (rešenje postaje pravnosnažno i protekom roka za izjavljivanje pravnog leka) nije uslov za pokretanje parničnog postupka da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković