Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), kojom je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama tog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim pravnim osnovom i bitno sličnim činjeničnim stanjem. Pravilna primena materijalnog prava (člana 58. Ustava RS i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava) u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a u konkretnom slučaju je utvrđeno da je predmetna parcela broj .. KO Petrovaradin delom (u površini od 132 m2) oduzeta u javnom interesu i privedena javnoj nameni – javnoj saobraćajnoj površini regulacije ulice koja još nije dobila naziv i koja je delimično opremljena elektroenergetskom i gasnom infrastrukturom i funkcionalno povezuje delove naseljenog mesta Petrovaradin, a u preostaloj površini od 1673 m2 je namenjenja za ostale namene – porodično stanovanje sa pojasom kontrolisane gradnje i regulacije državnog puta IB-21 zelene površine, na osnovu planskog akta tuženog, te je na ovaj način postala javna svojina jedinice lokalne samouprave (tuženog Grada Novog Sada) u oduzetom delu.

Iz navedenih razloga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate i utvrđenja svojine podneta je 12.12.2022. godine, a preinačena je podneskom tužilja od 25.01.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela za svaku tužilju posebno iznosi 147.701,66 dinara, odnosno za tužilju DD 738.508,31 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu sa zahtevom za novčano potraživanje koje ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije prema članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković