Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. i 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja (rođena 1957. godine) je 17.11.2018. godine u Čurugu, u Ulici ... pala i povredila ruku, kada je zapela za oštećenje koje se nalazilo na trotoaru, pokriveno lišćem i bobicama. Iz Doma zdravlja u Čurugu upućena je u Urgentni centar u Novom Sadu, gde joj je konstatovana povreda u vidu preloma desne ruke u zglobu – preloma donjeg okrajka žbične kosti desne potkolenice, pa joj je izvršena ortopedska repozicija preloma i postavljena podlaktna longeta odnosno aplikovana joj je gipsana imobilizacija. Kao posledica povređivanja, kojom prilikom je zadobila tešku telesnu povredu, tužilji je umanjena životna aktivnost 10%, a ogleda se u smanjenom obimu pokretljivosti u desnom ručnom zglobu u lakom stepenu, što za posledicu ima redukciju mnogih životnih aktivnosti, zaostala je naruženost lakog stepena, koja se ogleda u prisustvu deformiteta u predelu desnog ručnog zgloba. Tužilja je trpela duševne bolove lakog intenziteta zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti, trpela je bolove i strah intenziteta i dužine trajanja utvrđenih u prvostepenom postupku.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da tužilja u sprovedenom postupku nije dokazala da je prilikom kretanja trotoarom u Čurugu u Ulici ... pala zbog oštećenja na trotoaru, zbog neočišćenog lišća ili zbog „naletanja na kuglice lipe“ i zadobila tešku telesnu povredu, ili je povreda zadobijena u nekom drugom događaju isključivom nepažnjom tužilje, zbog čega se nije moglo dovesti u vezu nepostupanje tužene i nastanka predmetnog događaja, odnosno između propusta u radnjama tužene i povrede koju je tužilja pretrpela ne postoji uzročno-posledična veza, samim tim ni odgovornost tužene.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu usvajanjem tužbenog zahteva, sa obrazloženjem da je zaključak prvostepenog suda da je tužilja zadobila povredu u nekom drugom događaju i to isključivo svojom krivicom i nepažnjom pogrešan, da je tužilja pružila dokaze o okolnostima i načinu povređivanja, odnosno da je na osnovu svih, tokom prvostepenog postuka izvedenih dokaza, dokazala da se povredila 17.11.2018. godine u Čurugu, u Ulici ..., kada je zapela za oštećenje koje se nalazilo na trotoaru, pokriveno lišćem i bobicama, usled čega je pala i zadobila tešku telesnu povredu. Na ove okolnosti tužilja je pružila odgovarajuće dokaze u vidu svog iskaza i medicinske foto-dokumentacije iz kojih to proizilazi, odnosno iz kojih su se mogle utvrditi sve relevante činjenice koje se tiču konkretnog štetnog događaja, budući da iz rezultata celokupnog dokaznog postupka sa stepenom izvesnosti proizilazi da je do štetnog događaja došlo upravo na način kako je to tužilja navela, pri čemu odsustvo drugih dokaza samo po sebi ne može da dovede u pitanje dokaze koji su izvedeni. Sa druge strane, tužena tokom postupka nije predložila niti priložila bilo kakve dokaze koji bi ukazivali na suprotno, odnosno koji bi osnovano doveli u pitanje dokaznu snagu dokaza priloženih od strane tužilje.

Međutim, osnovano se u reviziji tužene ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 383. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog Zakona, drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1.); ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2.); ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3.); ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4.).

Da bi preinačio prvostepenu presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drugačiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom. Ako ne prihvati ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud ima mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze. U ovom slučaju, drugostepeni sud to nije učinio, već je izvršio ocenu datog iskaza tužilje i fotodokumentacije priložene u prvostepenom postupku i izveo suprotan zaključak o neosnovanosti tužbenog zahteva u odnosu na zaključak prvostepenog suda, pa je tako nepravilno primenio gore navedene odredbe Zakona o parničnom postupku, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Vrhovni sud nalazi da drugostepeni sud nije imao mogućnost da izvede drugačiji zaključak od onog koji je izveo prvostepeni sud u pogledu načina nastanka štetnog događaja iz koga tužilja potražuje štetu. Drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, drugostepeni sud može da utvrdi samo na osnovu glavne rasprave održane pred drugostepenim sudom, jer kada je prvostepeni sud na osnovu tereta dokazivanja iz člana 231. ZPP zaključio da tužilja nije pružila dokaze na okolnost nastanka štetnog događaja, nema uslova za preinačenje prvostepene presude. Ako drugostepeni sud nađe da je prvostepeni sud pogrešno ocenio iskaz tužilje zaključujući da iz tog dokaza ne može da utvrdi činjenično stanje, drugostepeni sud je dužan da izvede dokaz neposrednim saslušanjem tužilje da bi formirao i u oceni dokaza obrazložio sopstveno uverenje.

Iz navedenih razloga, osnovano se u reviziji tužene ukazuje da je preinačujući prvostepenu presudu drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a što je revizijski razlog propisan odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je ta povreda postupka bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud otkloni navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, i oceni bitne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava na koje je ukazano ovim rešenjem, kako bi imao mogućnost da donese pravilnu i zakonitu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković