Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio revizije (02.06.2023. godine i 08.06.2023. godine), zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene mateijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su ništave predmetne odluke tužene, jer je utvrđeno da je redovna skupština održana u skladu sa Statutom tužene, da su sve sporne odluke donete na sednici prema pravilima Statuta, da je postojao kvorum za održavanje sednice i da su odluke donete na osnovu potrebnog broj glasova potrebnog broja delegata na sednici, te da stoga iste nisu ništave.

Imajući u vidu sadržinu pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, to po oceni Vrhovnog suda nižestepene odluke su u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično pravnoj situaciji. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanje materijalnog prava, zbog čega je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazlaži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih članom 404. stav 1. ZPP, što u ovom slučaju nije učinjeno.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o sporu u kome predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da je revizija nedozvoljena, sa kojih razloga je, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković