Istom presudom, oštećeni maloletni VV, GG i DD su upućeni na građansku parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Obavezani su okrivljeni Denis Vučić, Danijel Vučić, Kristijan Redžepović, BB i AA da na ime paušala, a u korist budžetskih sredstava suda plate iznos od po 10.000,00 dinara kao i troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 216/25 od 01.07.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, branilaca okrivljenog Denisa Vučića, branioca okrivljenog Danijela Vučića, okrivljenog Kristijana Redžepovića i njegovog branioca, branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Kraljevu K.br.3/24 od 30.12.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih Denisa Vučića i Danijela Vučića, advokat Dušan Sakić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

- branilac okrivljenog Denisa Vučića, advokat Darko Milutinović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da mu izrekne blažu krivičnu sankciju ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Denisa Vučića i Danijela Vučića, advokata Dušana Sakića i branioca okrivljenog Denisa Vučića, advokata Darka Milutinovića su neosnovani.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih Denisa Vučića i Danijela Vučića, advokat Dušan Sakić i branilac okrivljenog Denisa Vučića, advokat Darko Milutinović u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog BB u Policijskoj upravi u Kraljevu, kao i na iskazima ovog i ostalih okrivljenih koje su dali pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu. Svoj stav branioci obrazlažu navodima da su svi okrivljeni lica romske nacionalnosti, da je maternji jezik okrivljenog BB mešavina romskog i rumunskog jezika, kao i da je isti apsolutno nepismen, pa nije mogao potpisati zapisnik o sopstvenom saslušanju u policiji u prisustvu branioca, a zapisnik po završenom saslušanju nije mu ni pročitan i takve konstatacije na zapisniku nema. Prvostepeni sud je svoju presudu zasnovao i na zapisnicima o saslušanju svih okrivljenih pred javnim tužiocem, iako istima tom prilikom nije predočena odredba člana 11. stav 3. ZKP, kojom je propisano da tokom celog postupka, a koji obuhvata predistražnu fazu u policiji, istražnu fazu i glavni pretres, okrivljeni kao stranke u postupku moraju biti u svakoj fazi poučeni o pravu na upotrebu svog romskog jezika i na pismo na tom jeziku. Po oceni branilaca, činjenica da su okrivljeni o navedenim pravima poučeni u policiji ne podrazumeva da je navedena pouka vredela i prilikom saslušanja pred javnim tužiocem a činjenica da su prilikom saslušanja na glavnom pretresu okrivljeni upozoreni o svom pravu iz člana 11. stav 2. ZKP, te na zapisniku konstatovano da okrivljeni izjavljuju da u svemu ostaju pri iskazu koji su dali na zapisniku o saslušanju kod javnog tužioca, ne može konvalidirati činjenicu da isti o svojim pravima nisu poučeni pred javnim tužiocem. Na kraju, branioci su istakli da je Apelacioni sud izveo pogrešan zaključak pozivajući se na odredbu člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, navodeći da prvostepeni sud nije načinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, sa obrazloženjem da navedena odredba govori o povredi prava iz člana 11. ZKP koja je učinjena na glavnom pretresu.

Vrhovni sud je navode branilaca okrivljenih ocenio kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je Policijska uprava Kraljevo - odeljenje kriminalističke policije dana 15.09.2023. godine sačinila zapisnik o saslušanju osumnjičenog BB, te je u samom zapisniku konstatovano da je na osnovu člana 11. ZKP osumnjičeni obavešten da je pred tim organom postupka kao službeni jezik u upotrebi srpski jezik, da osumnjičeni ima pravo da se služi svojim jezikom ili jezikom koji razume, te da ukoliko želi da koristi svoj jezik i ne razume srpski jezik, da će mu se osigurati usmeno prevođenje, te je tada osumnjičeni BB naveo da razume srpski jezik, da nije pismen i da zna da se potpiše. U zapisniku je još navedeno da je na osnovu člana 68. ZKP osumnjičeni poučen o svojim pravima u predistražnom postupku, između ostalog da ima pravo da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret. Osumnjičenom je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem po službenoj dužnosti Vladimirom Raičevićem, a na kraju zapisnika je konstatovano da su na osnovu člana 235. stav 1. ZKP osumnjičeni i njegov branilac po službenoj dužnosti upozoreni da imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se zapisnik pročita, te su osumnjičeni i njegov branilac pročitali zapisnik i nisu imali primedbe. Zapisnik su potpisali osumnjičeni BB, branilac po službenoj dužnosti Vladimir Raičević i ovlašćeno službeno lice ĐĐ.

Pored navedenog, u zapisnicima o saslušanju okrivljenog Kristijana Redžepovića u policijskoj upravi Kraljevo - odeljenje kriminalističke policije dana 15.09.2023. godine i okrivljenih Denisa Vučića, Danijela Vučića i AA dana 16.09.2023. godine je takođe konstatovano da osumnjičeni na osnovu člana 11. ZKP imaju pravo da se služe svojim jezikom ili jezikom koji razumeju, te da ukoliko žele da koriste svoj jezik i ne razumeju srpski jezik, da će im se osigurati usmeno prevođenje, te svi okrivljeni naveli da razumeju srpski jezik, a okrivljeni pre saslušanja poučeni i opozoreni o svojim pravama iz člana 68. stav 1. ZKP i to da u najkraćem roku pre slušanja, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret. Njihovi iskazi su dati u prisustvu branilaca po službenoj dužnosti, nisu imali primedbe na sastav zapisnika i iste su potpisali.

U zapisnicima o saslušanju svih okrivljenih pred javnim tužiocem u Kraljevu u predmetu Kti.br. 25/23 dana 16.09.2023. godine, kao i na zapisniku o saslušanju okrivljenog Redžepovića dana 23.11.2023. godine je konstatovano da su okrivljeni poučeni i opozoreni o svojim pravama iz člana 68. stav 1. ZKP i to da u najkraćem roku pre slušanja, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razumeju budu obavešteni o delima koja im se stavljaju na teret. Na kraju zapisnika je konstatovano da su okrivljeni slušali šta je diktirano u zapisnik, te da je uneto ono što su rekli i nisu tražili da čitaju zapisnik, pa su iste potpisali okrivljeni, branilac po službenoj dužnosti, zapisničar i javni tužilac, a što se tiče zapisnika o saslušanju okrivljenog BB pred javnim tužiocem, jedina razlika u odnosu na ostale zapisnike je ta što se ovaj okrivljeni potpisao stavljanjem kažiprsta. Na glavnom pretresu prilikom saslušanja, okrivljeni su poučeni o svom pravu u smislu člana 11. ZKP, a okrivljeni Denis Vučić i Danijel Vučić se izjasnili da im je potreban prevodilac za romski jezik ali su odbrane iznosili na srpskom jeziku u prisustvu prevodioca za romski jezik pri čemu je Danijel Vučić odbranu u potpunosti izneo na srpskom jeziku, dok je Denis Vučić započeo iznošenje odbrane na romskom jeziku, a onda se izjasnio da će nastaviti na srpskom jeziku, da bi nakon iznošenja odbrana svih okrivljenih Denis i Danijel Vučić istakli da im više nije potrebno prisustvo prevodioca.

Odredbom člana 11. stav 1. ZKP je propisano da su u postupku u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a drugi jezici i pisma u službenoj upotrebi su u skladu sa Ustavom i zakonom. Stavom 3. navedenog člana je propisano da stranke, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj jezik i pismo, a ako se postupak ne vodi na njihovom jeziku i ako, nakon pouke o pravu na prevođenje, ne izjave da znaju jezik na kome se postupak vodi i da se odriču prava na prevođenje, obezbediće im se na teret budžetskih sredstava prevođenje onoga što oni ili drugi iznose, kao i prevođenje isprava i drugog pisanog dokaznog materijala. Prevođenje obavlja prevodilac.

Imajući navedeno u vidu, po oceni Vrhovnog suda, zapisnici sačinjeni pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu predstavljaju zakonite dokaze, iz razloga što su okrivljeni najpre prilikom saslušanja u policiji upozoreni o svom pravu iz člana 11.ZKP i svi naveli, iako se radi o licima romske nacionalnosti, da razumeju srpski jezik, na kom su i izneli svoje odbrane u prisustvu branilaca po službenoj dužnosti i nisu imali primedbe na sačinjene zapisnike.

Stoji činjenica da okrivljenima prilikom saslušanja pred javnim tužiocem nije predočena odredba člana 11. ZKP. Međutim, navedena činjenica ne čini zapisnike o saslušanju okrivljenih pred javnim tužiocem nezakonitim i nemaju za posledicu njihovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta, jer se po oceni Vrhovnog suda svi zapisnici o saslušanju okrivljenih kada je u pitanju njihovo pravo na korišćenje maternjeg jezika moraju posmatrati kao celina i tek na osnovu toga doneti zaključak da li je na osnovu postupanja organa postupka tokom celog postupka, okrivljenima uskraćeno pravo na iznošenje odbrane. Imajući u vidu da su se svi okrivljeni na zapisniku o saslušanju u policiji izjasnili da razumeju srpski jezik i izneli odbranu na srpskom jeziku, po oceni Vrhovnog suda, propuštanje od strane javnog tužioca da okrivljenima predoči pravo iz člana 11. ZKP predstavlja povredu relativnog karaktera, iz razloga što su okrivljeni lica koja pored romskog jezika razumeju i srpski jezik, pa samim tim istima nije povređeno pravo na odbranu time što im u jednoj fazi postupka nije predočena mogućnost da odbranu iznesu i na svom maternjem jeziku, posebno ukoliko se ima u vidu da im je u ostalim fazama postupka, prilikom saslušanja u policiji i na glavnom pretresu predočeno navedeno pravo. Samim tim, navedeni propust nema za posledicu uvek nezakonitost dokaza, već je sud ovlašćen da u toku postupka ceni zakonitost tog dokaza, odnosno da li je povreda navedene odredbe takvog značaja da taj dokaz treba izdvojiti iz spisa predmeta, a sud je u konkretnom slučaju ocenio da je navedeni zapisnik zakonit i da ga ne treba izdvojiti iz spisa predmeta.

Pritom, Vrhovni sud je imao u vidu da su okrivljeni prilikom saslušanja pred javnim tužiocem poučeni i upozoreni o svojim pravima iz člana 68. stav 1. ZKP i to da u najkraćem roku pre saslušanja, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razumeju mogu da budu obavešteni o delu koje im se stavlja na teret, kao i da su iskaze pred zamenikom javnog tužioca dali u prisustvu svojih branilaca, sa kojima zajedno nisu imali primedbe na sačinjavanje zapisnika.

Neosnovani su navodi branilaca okrivljenih da je nezakonit i zapisnik o saslušanju okrivljenog BB sačinjen u policiji, sa obrazloženjem da je ovaj okrivljeni nespimen, pa nije mogao potpisati zapisnik o sopstvenom saslušanju u prisustvu branioca, a zapisnik po završenom saslušanju nije mu ni pročitan i takve konstatacije na zapisniku nema. Ovo iz razloga što je ovaj okrivljeni pre saslušanja u policiji naveo da nije pismen, ali isto tako naveo da zna da se potpiše, te je na zapisniku konstatovano da su na osnovu člana 235. stav 1.ZKP osumnjičeni i njegov branilac po službenoj dužnosti upozoreni da imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se zapisnik pročita, te da su okrivljeni i njegov branilac pročitali zapisnik i nisu imali primedbe. Po oceni Vrhovnog suda, iako je ovaj okrivljeni nepismeno lice, isti je tom prilikom imao branioca po službenoj dužnosti, koji je pročitao zapisnik o saslušanju okrivljenog i nije imao primedbe na sačinjavanje istog, dok je okrivljeni tokom saslušanja slušao glasno diktiranje iskaza u zapisnik.

Imajući sve navedeno u vidu, zapisnici o saslušanju okrivljenog BB u Policijskoj upravi u Kraljevu, kao i zapisnici o saslušanju svih okrivljenih koje su dali pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu predstavljaju zakonite dokaze i na istima su se mogle zasnovati pobijane presude, pa je sud ocenio kao neosnovane navode branilaca okrivljenih kojima su ukazivali na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih Danijela Vučića i Denisa Vučića, advokat Dušan Sakić ističe da su prema stavu nižestepenih sudova objektivni uslovi inkriminacije krivičnog dela iz člana 349. stav 1. KZ upravo one tri teške telesne povrede koje su konstatovane u izreci presude. Međutim, po oceni branioca, navedene povrede zajedno sa mnogobrojnim lakim telesnim povredama koje su nanošene, su prethodno konzumirane u biću krivičnog dela iz člana 349. stav 1. KZ, a ukoliko su nanošene nakon ove tri teške telesne povrede, onda bi se radilo o prividnom idealnom sticaju u vidu inkluzije. Takođe, nižestepeni sudovi su značajno drugačije videli ono što u ovom slučaju podrazumeva pojam, odnosno određenje ovog krivičnog dela u pogledu grupe ljudi, jer to nije grupa kako je uređeno odredbom člana 112. stav 22. KZ. Po oceni branioca, pogrešan je zaključak da broj od četiri lica zadovoljava potreban broj aktivnih subjekata ovog krivičnog dela, bez obzira na doprinos u nanošenju teških telesnih povreda, pa čak i u slučaju da je te povrede ili od neke od njih nanosio okrivljeni Denis Vučić, koje bi u tom slučaju bile konzumirane u biću krivičnog dela za koje je on oglašen krivim. Branilac na kraju ukazuje da navedeno delo spada u grupu krivičnih dela protiv javnog reda i mira, ali da šuma u kojoj su bili sleteli sa puta je udaljena nekoliko desetina metara od glavnog puta, a nema kuća u blizini, pa to ne može biti mesto gde se štiti javni red i mir. Imajući navedeno u vidu, u konkretnom slučaju nisu ostvarena objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela iz člana 349. stav 1. KZ.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac advokat Darko Milutinović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog Denisa Vučića ne stiču elementi krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 2) KZ, već eventualno krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da je tokom postupka utvrđeno da su oštećenom svi okrivljeni zadavali udarce, usled čega je izgubio svest, a da su okrivljeni Danijel Vučić, BB i AA napustili lice mesta dok su okrivljeni Denis Vučić i Kristijan Redžepović ostali pored oštećenog, pa je samim tim bezobzirno nasilničko ponašanje, ukoliko ga je uopšte bilo, prestalo, a o nasilničkom ponašanju se može govoriti samo do trenutka kada je oštećeni izgubio svest, ali ne i nakon toga, te oštećeni nije lišen života kada su ga svi okrivljeni zajedničkim delovanjem tukli, već je tada izgubio svest, a udaranje nakon toga od strane okrivljenog Denisa Vučića se ne može kvalifikovati kao nasilničko ponašanje. Po oceni branioca, ukoliko nema elemenata krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ, nema ni elemenata krivičnog dela teško ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju iz člana 114. stav 1. tačka 2) KZ, jer je potrebno da smrt lica nastupi u uzročno- posledičnoj vezi sa takvim ponašanjem. Pored toga, zaštitni objekt navedenog krivičnog dela je javni red i mir a posledica, značajnije ugrožavanje spokojstva građana ili teže remećenje javnog reda i mira, a kako se kritični događaj odigrao u mračnoj šumi, na seoskom putu bez prisustva javnosti, nema ugrožavanja javnog reda i mira.

Vrhovni sud je navode branioca okrivljenih Danijela Vučića i Denisa Vučića, advokata Dušana Sakića u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i branioca okrivljenog Denisa Vučića, advokata Darka Milutinovića u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenio kao neosnovane iz sledećih razloga:

Izrekom presude Višeg suda u Kraljevu K.br.3/24 od 30.12.2024.godine okrivljeni su oglašeni krivim da su u toku noći između 14. i 15. septembra 2023. godine, u selima ... i ..., grad Kraljevo, postupajući kao uračunljiva lica, pri čemu su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i svesni da je njihovo delo zabranjeno, okr. Denis Vučić umišljajno drugog lišio života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, okr. Kristijan Redžepović na drugi način pomagao učiniocu krivičnog dela za koji je propisan doživotni zatvor da ne bude otkriven i učestvovao u grupi koja je zajedničkim delovanjem nekom licu nanela teške telesne povrede, a okr. Danijel Vučić, okr. AA i okr. BB učestvovali u grupi koja je zajedničkim delovanjem nekom licu nanela teške telesne povrede, tako što je nakon kraće verbalne rasprave između okr. Denisa Vučića i oštećenog sada pokojnog EE u ugostiteljskom objektu „...“ u selu ..., najpre okr. Denis Vučić oštećenom sada pok. EE iz ..., zadao jedan udarac otvorenom šakom u predelu lica, a zatim ga rukom stegao u predelu vrata, u tzv. "špansku kragnu“, kada je okr. Danijel Vučić oštećenom zadao udarac staklenom pivskom flašom u predelu glave, koja se od siline udarca polomila, nakon čega su na zahtev vlasnika ugostiteljskog objekta, oštećeni i okrivljeni izašli napolje, gde su ispred parkiranog vozila marke „...“, registarskih oznaka ..., vlasništvo oštećenog, okrivljeni oštećenog tukli zadajući mu udarce šakama stisnutim u pesnice i nogama obuvenim u obuću sa čvrstim đonom u predelu glave i tela, pa nakon što ih je svedok ŽŽ upozorila da je objekat obezbeđen video nadzorom i da će pozvati policiju, okrivljeni i oštećeni su seli u vozilo oštećenog i krenuli u pravcu ..., tako što je oštećeni sada pokojni EE upravljao vozilom, pa su u toku vožnje okr. Danijel Vučić i okr. Denis Vučić nastavili da tuku oštećenog udarajući ga rukama stisnutim u pesnice u predelu glave, a okr. Danijel Vučić ga je i dva puta puta ubo nožem-britvom dužine sečiva 55mm, sa polomljenim vrhom, u predelu desnog lopagičnog predela, koju britvu mu je prethodno otvorio i dodao okr. Denis Vučić, rekavši mu „Ubij ga“, dok ih je oštećeni sve vreme molio da prestanu da ga tuku, ali su i pored toga okrivljeni Danijel Vučić i Denis Vučić nastavili da mu zadaju udarce rukama, a okr. Denis Vučić mu je i pretio da će da ga ubije u mraku, pa je oštećeni izgubio kontrolu nad vozilom i vozilom sleteo sa lokalnog puta u selu ..., na mestu zvanom „...“, kada se vozilo zaustavilo udarivši desnom stranom o drvo, nakon čega su svi okrivljeni izašli iz vozila, dok su oštećenog sada pok. EE iz vozila na silu izvukli okrivljeni Danijel Vučić i Denis Vučić i bacili ga na tlo, kada su svi okrivljeni nastavili da oštećenom koji nije pružao otpor, zadaju udarce rukama stisnutim u pesnice i nogama obuvenim u obuću sa čvrstim đonom po glavi i telu, pa su na opisan način zajedničkim delovanjem oštećenom naneli teške telesne povrede... od kojih povreda je oštećeni izgubio svest, nakon čega su okr. Danijel Vučić, okr. AA i okr. BB napustili mesto događaja u ... i pešice krenuli ka ugostiteljskom objektu „...“ u selu ... da potraže telefon okr. Danijela Vučića, dok su okr. Denis Vučić i okr. Kristijan Redžepović ostali pored oštećenog, koji je nakon kraćeg vremena počeo da dolazi k svesti, kada je okr. Denis Vučić nastavio da ga fizički zlostavlja, tako što mu je zadao još jedan udarac nogom obuvenom u kožnu obuću u predelu grudi, a zatim ga uhvatio rukama za vrat i snažno ga stezao, iako oštećeni u tom trenutku nije pružao nikakav otpor, niti je mogao da se brani usled prethodno zadobijenih teških telesnih povreda, pa je oštećenom bezobzirnim nasilničkim ponašanjem naneo povrede...usled čega je zbog nedostatka kiseonika i prekida disanja došlo do asfiksije-ugušenja i smrti oštećenog EE na licu mesta. nakon čega je okrivljeni Kristijan Redžepović, da bi pomogao okr. Denisu Vučiću da ne bude otkriven da je oštećenog lišio života, zajedno sa okr. Denisom Vučićem oštećenog sada pokojnog EE podigao sa tla, držeći ga svojim rukama ispod njegovih ruku, dok ga je okr. Denis Vučić držao u predelu nogu, pa je okr. Kristijan Redžepović ušao u vozilo, stao na sedište suvozača i uvukao preminulog oštećenog u vozilo, gde su ga ostavili u ležećem položaju na stomaku preko sedišta vozača i suvozača, a kada su se okr. Danijel Vučić, okr. AA i okr. BB vratili i saznali da je okrivljeni mrtav i da ga je okr. Denis Vučić lišio života, okr. Danijel Vučić je zajedno sa okr. Denisom Vučićem kamenom lomio stop svetla na vozilu, staklo na vozačevim vratima i rukama brisali tragove krvi sa vozila, kako bi prikrili na koji način je oštećeni EE izgubio život i na ovaj način lažno prikazali da je njegova smrt posledica saobraćajne nezgode, nakon čega su svi zajedno napustili lice mesta, čime su učinili i to okr. Denis Vučić krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 2) KZ, okrivljeni Kristijan Redžepović krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivično delo učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 1. KZ, a okr. Danijel Vučić, okr. AA i okr. BB, po jedno krivično delo učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 1. KZ.

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 2) KZ je propisano da će se zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina kazniti ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju.

Odredbom člana 349. stav 1. KZ propisano je da ko učestvuje u grupi ljudi koja zajedničkim delovanjem liši života neko lice ili mu nanese tešku telesnu povredu, ošteti imovinu u većem obimu ili učini drugo krivično delo za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna da izvrši neko od tih dela, kazniće se za samo učestvovanje zatvorom od tri meseca do pet godina.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da su okrivljeni na opisani način, postupajući kao uračunljiva lica, pri čemu su bili svesni svojih dela i hteli njihovo izvršenje i svesni da su njihova dela zabranjena, okrivljeni Denis Vučić umišljajno drugog lišio života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, a okrivljeni Danijel Vučić, učestvovao u grupi koja je zajedničkim delovanjem nekom licu nanela teške telesne povrede, pa su na taj način navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav. 1 tačka 2) KZ, za koje je okrivljeni Denis Vučić oglašen krivim i krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 1. KZ, za koje delo je okrivljeni Danijel Vučić oglašen krivim. S toga su navodi izloženi u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ističe da opis radnji izvršenja dela ne sadrži sve elemente predmetnih krivičnih dela i da se u radnjama okrivljenog Denisa Vučića eventualno stiču elementi krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, odnosno da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Što se tiče krivičnog dela iz člana 349. stav 1. KZ, okrivljeni Danijel Vučić, Kristijan Redžepović, AA i BB nisu oglašeni krivim prvostepenom presudom da su navedeno krivično delo izvršili u sastavu grupe, u smislu člana 112. stav 22. KZ, koja podrazumeva najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definase uloge svojih članova, kontnuitet članstva ili razvijenu strukturu, niti je u izreci presude opisan bilo koji element iz navedenog člana, već su okrivljeni oglašeni krivim da su učestvovali u grupi koja je zajedničkim delovanjem oštećenom nanela teške telesne povrede, a koji opis predstavlja element krivičnog dela iz člana 349. stav 1. KZ.

Po oceni Vrhovnog suda, u pogledu krivičnog dela iz člana 114. stav 1. tačka 2) KZ, za koje je okrivljeni Denis Vučić oglašen krivim, iz činjeničnog opisa presude proizilazi bezobzirno nasilnično ponašanje okrivljenog Denisa Vučića, koje se ogleda u kontinuiranom nasilju prema oštećenom, koje je trajalo sve vreme, od početka sukoba do smrti oštećenog, i koje se sastojalo u udaranju oštećenog nogama i rukama, vučenju, hvatanju oštećenog u „kragnu“, davanjem noža okrivljenom Danijelu Vučiću sa nagovaranjem da istog ubije, i hvatanjem oštećenog za vrat i stezanjem rukama, i to tako što je nasilje nad okrivljenim vršio najpre u ugostiteljskom objektu, zatim ispred njega, u kolima i na kraju kada su oštećenog izvadili iz kola, te nakon što se oštećenom vratila svest okrivljeni nastavio da ga tuče tako što mu je zadao još jedan udarac nogom obuvenom u kožnu obuću u predelu grudi, a zatim ga uhvatio rukama za vrat i snažno ga stezao. Pritom, ovakvo ponašanje je okrivljeni Denis Vučić izvršio između ostalog i u ugostiteljskom objektu i ispred istog, koje lokacije predstavljaju javna mesta i takvo ponašanje je moglo ugroziti spokojstvo građana ili teže remetiti javni red i mir, zbog čega je usled takvog ponašanja okrivljeni Denis Vučić i zamoljen da napusti navedeni objekat zajedno sa ostalim okrivljenima, te nasilje nad oštećenim vršeno i pored lokalnog puta u selu ..., na mestu zvanom „...“, koje takođe predstavlja javno mesto.

Iako je branilac okrivljenog Denisa Vučića, advokat Darko Milutinović u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac navedenu povredu obrazlaže navodima da je sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana 54. KZ, jer nije dovoljno cenio činjenicu da je okrivljeni Denis Vučić neosuđivano lice, te da mu je izrečena prestroga kazna. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

U ostalom delu svog zahteva branilac okrivljenih Denisa Vučića i Danijela Vučića, advokat Dušan Sakić suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, kao i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, odnosno da je izreka presude protivrečna sama sebi i razlozi presude protivrečni izreci.

Kako povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), 440. i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković