.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18418/2024
18.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Dragan Ranđelović, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača „Koridori Srbije“, d.o.o. sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Dragana Nikolić Jovanović, advokat iz ..., radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 2934/23 od 18.04.2024. godine, u sednici održanoj 18.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 2934/23 od 18.04.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 2934/23 od 18.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Trsteniku R1 22/22 od 21.03.2023. godine, stavom prvim izreke, određena je novčana naknada za eksproprisanu nepokretnost i to za deo kp .. KO ... upisane u LN br. .. KO ..., u površini od 1,90 ari u iznosu od 258.590,00 dinara, kao i novčana naknada za biljne zasade postojeće na istoj nepokretnosti u ukupnom iznosu od 8.937,60 dinara, pa je obavezan protivnik predlagača da predlagaču, kao bivšem vlasniku eksproprisane nepokretnosti, isplati na ime novčane naknade za eksproprisanu nepokretnost, kao i na ime novčane naknade za biljne zasade ukupan iznos od 267.527,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.03.2022. godine, kao dana donošenja odluke, do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 70.800,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž 2934/23 od 18.04.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.
Protivnik predlagača je protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, zbog kojih se revizija može izjaviti, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Navedena odredba Zakona o parničnom postupku, kojom je uređen pravni institut posebne revizije kao izuzetnog pravnog sredstva, shodno se primenjuje u vanparničnom postupku na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postpuku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20 i 10/23 – dr. zakon), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pobijanim drugostepenim rešenjem, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o eksproprijaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, citiranih u obrazloženju nižestepenih rešenja, određena je naknada za eksproprisano zemljište u skladu sa stvarnim statusom tog zemljišta kao građevinskog zemljišta, kao i naknada za biljne kulture sa eksproprisane parcele. Ovog zbog toga što su stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Auto puta E –761, deonica Pojate – Preljine („Sl. glasnik RS“, br.98/2013), što znači pre eksproprijacije, koja je izvršena rešenjem od 30.03.2022. godine, predmetno zemljište, koje se u katastru vodilo i koristilo kao poljoprivredno, postalo građevinsko zemljište na osnovu člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...83/18), bez obzira što ta promena namene i statusa zemljišta propustom nadležnih organa uprave nije predvedena u katastru.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana pravnosnažna odluka u skladu sa praksom Vrhovnog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda o kojima je odlučivano istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP i člana 30. ZVP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 27. stav 2. ZVP propisano je da u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po ZPP može izjaviti revizija u imovinsko pravnim sporovima ako ovim i drugim zakonom nije drugačije određeno.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 08.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažnog rešenja je 267.527,60 dinara što po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 2.274,33 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažnog rešenja ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan pokretanja postupka, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
