Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu protivnik predlagača je sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Označena odredba, kojom je uređen pravni institut posebne revizije, kao izuzetnog pravnog sredstva, shodno se primenjuje u vanparničnom postupku na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon),u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pobijanim drugostepenim rešenjem pravnosnažno je odlučeno o naknadi za zemljište, eksproprisano rešenjem o eksproprijaciji od 31.07.2019. godine, radi izgradnje dela auto-puta E-761, Pojate-Preljina. Visina naknade određena je na osnovu nalaza veštaka građevinske struke. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijano rešenje u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je prenamena predmetnog zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, izvršena planskim dokumentom grada Kruševca, a da osnov za to predstavlja Uredba Vlade RS o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonica Pojate-Preljina („Službeni glasnik RS“, br. 98/13). Stupanjem na snagu planskog akta pre donošenja rešenja o eksproprijaciji zemljišta u svojini predlagača, izvršena je promena namene predmetne parcele iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Od tog dana predlagač ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemiljštu, što znači da ima pravo na naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni građevinskog zemljišta, bez obzira na to što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava na njima nije sproveo promenu u katastru nepokretnosti. U tom kontekstu, o posebnoj reviziji protivnika predlagača nije potrebno odlučivati ni radi ujednačavanja sudske prakse. Pozivanje na odluke Vrhovnog kasacionog suda (rešenja Rev 3186/2017 od 27.04.2018. godine i Rev 4653/2018 od 23.01.2019. godine), dostavljene u toku postupka, ne opravdavaju potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. U označenim odlukama izražen je stav da naknadne promene zemljišta koje su nastale nakon donošenja rešenja o eksproprijaciji nisu od značaja. Taj stav se u ovom slučaju ne može primeniti, jer je zemljište koje je eksproprisano postalo građevinsko zemljište na osnovu planskog akta donetog pre izvršene eksproprijacije.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se naknada ze eksproprisano zemljište (poljoprivredno i građevinsko) određuje u novcu, prema njegovoj tržišnoj ceni, ako zakonom nije drugačije propisano. Zato je određivanje vrste eksproprisanog zemljišta od pravnog značaja za ispunjenje zakonske obaveze iz navedene odredbe, odnosno za ostvarivanje naknade koja ne može biti niža od tržišne, a materijalno-pravna pretpostavka je tretiranje eksproprisanog zemljišta u skladu sa njegovim stvarnim statusom od strane nadležnog organa, jer od toga zavisi visina naknade.Nije potrebno ni novo tumačenje člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji. Prema toj odredbi, procenu tržišne vrednosti poljoprivrednog i građevinskog zemljišta vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, ali to ne znači da se visina naknade ne može određivati i drugim dokaznim sredstvima, imajući u vidu sadržinu člana 136. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, („Službeni glasnik RS“, br. 46/95 ... 14/22) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim stvarima, ako ovim zakonom ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak u ovom predmetu započet je predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 24.09.2021. godine, vrednost potraživanja je 355.300,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, u kom vrednost predmeta postupka, u pobijanom delu, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković