Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavko Čelebić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije –Viši sud u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8816/2020 od 23.11.2021. godine, u sednici održanoj 29.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODREĐUJE SE Viši sud u Pančevu za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8816/2020 od 23.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Beogradu je uz dopis od 25.09.2025. godine, Vrhovnom sudu dostavio predmet Gž 13664/22 uz zahtev za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8816/2020 od 23.11.2021. godine. U zahtevu je navedeno da je u tom postupku kao tužena označena Republika Srbija –Viši sud u Beogradu, zbog čega postoje opravdani razlozi da o žalbi tužene odlučuje drugi stvarno nadležni sud.

Odlučujući o zahtevu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, na osnovu člana 62. stav 7. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je zahtev osnovan.

Odredbom člana 62. stav 1. ZPP propisano je da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi. Stavom 8. istog člana je propisano da zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadležnosti može da se podnese i u drugostepenom postupku pod uslovima iz stava 1. ovog člana.

Dakle, na osnovu ove odredbe može biti određeno postupanje drugog suda, koji je stvarno nadležan za postupanje u predmetu, pod uslovom da sud koji je po zakonu mesno nadležan, nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje nije svrsishodno (svrsishodna delegacija).

Imajući u vidu da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8816/2022 od 23.11.2021. godine, protiv koje je tužena izjavila žalbu, odlučeno o tužbenom zahtevu protiv tužene Republike Srbije - Višeg suda u Beogradu, koji je stvarno i mesno nadležan da odlučuje o žalbi, po oceni Vrhovnog suda postoje opravdani razlozi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u cilju očuvanja prava stranaka na nezavisan i nepristrasan sud i pravično suđenje, garantovanih članom 32. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006) i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list Srbije i Crne Gore“ - Međunarodni ugovori broj 9/03 od 26.12.2003. godine ... „Službeni glasnik RS“ - Međunarodni ugovori broj 10/15 od 11.05.2015. godine).

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 62. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković