.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13645/2025
23.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca „AMS osiguranje“ a.d.o. Beograd, čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Leškov, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tuženog BB, VV iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mrazek, advokat iz ..., radi naknade štete - regresa, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 8376/2020 od 09.04.2025. godine, u sednici održanoj 23.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 8376/2020 od 09.04.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 8376/2020 od 09.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 8376/2020 od 09.04.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog BB i umešača GG i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 8297/2016 od 30.06.2020. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocu solidarno, na ime regresa isplaćene materijalne štete isplate ukupno 276.001,07 dinara i to: iznos od 183.612,21 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.10.2015. godine do isplate i iznos od 92.388,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.10.2015. godine do isplate, kao i da mu naknade troškove parničnog postupka od 282.740,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a tuženi AA i troškove na ime privremenog zastupnika tuženog od 109.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tuženog BB i umešača GG za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je u regresnoj parnici, u činjeničnopravnoj situaciji da je tužilac kao osiguravač oštećenom licu u mirnom postupku isplatio naknadu štete, koja je posledica saobraćajne nezgode izazvane skrivljenom radnjom tuženog AA, koji je u alkoholisanom stanju upravljao automobilom u vlasništvu tuženog BB. Tužbeni zahtev u odnosu na vlasnika vozila usvojen je primenom odredbi članova 178., 939., 940. i 941. Zakona o obligacionim odnosima i člana 29. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, navode revizije, pravilno je odlučeno o osnovanosti tužbenog zahteva prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati, kao i da je institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Prema činjenicama utvrđenim u sporu male vrednosti, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom članu 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 31.08.2016. godine. Vrednost predmeta spora je 276.001,07 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporovima male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, revizija tuženog BB nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
