.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22649/2024
28.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Prokopović, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elektromreža Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik mr Sroboljub Stefanović, advokat iz ..., radi isplate naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3525/23 od 20.08.2024. godine, u sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3525/23 od 20.08.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3525/23 od 20.08.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 470/2021 od 24.07.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca povučena u delu kojim je tražio da se utvrdi postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru koja je u svojini tužioca, nepokretnosti na kp. br. ... upisanoj u LN br. ... KO ... u korist AD „Elektromreža Srbije“ iz Beograda kao vlasnika povlasnog dobra. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za uspostavljenu zakonsku stvarnu službenost prolaska dalekovoda jačine 400 kw broj 460 KS Niš 2 – TS Leskovac 2 koji je u vlasništvu tuženog, na kp. br. ... upisanoj u LN br. ... KO ..., koja je u vlasništvu tužioca u površini od 432m2, u merama i granicama bliže označenim u tom stavu izreke, isplati 12.182,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 24.07.2023. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 98.727,28 dinara, a u slučaju docnje sa plaćanjem, da na iznos troškova postupka isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate za slučaj docnje za period od dana presuđenja do dana izvršnosti presude.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 3525/23 od 20.08.2024. godine žalba tuženog odbijena je kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 470/2021 od 24.07.2023. godine u stavu drugom i trećem potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odgovarajuća naknada povodom konstituisanja zakonske stvarne službenosti prolaskom kabla električne energije vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužilaca na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluke nižestepenih sudova o obavezi tuženog da tužiocima isplati naknadu i ocena prigovora zastarelosti potraživanja u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine. Delom revizijskih navoda se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 21.01.2021. godine, a vrednost predmeta spora navedena u tužbi je 50.000,00 dinara.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela (12.182,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
