Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ivane Rađenović, predsednika veća, Vladislave Milićević, Tatjane Đurica, Tatjane Matković Stefanović i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ..., ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladica Jović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3641/24 od 14.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 27.08.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3641/24 od 14.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3641/24 od 14.11.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2999/19 od 27.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tužena obaveže da im na ime manje isplaćene plate isplati i to: tužiocu AA iz ... po osnovu prekovremenog rada za period od decembra 2016. godine do maja 2017. godine, po osnovu noćnog rada za april 2017. godine, po osnovu rada u dane državnih i verskih praznika za januar i maj 2017. godine i to pojedinačno navedene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke), tužiocu BB po osnovu prekovremenog rada za period od decembra 2016. godine do maja 2017. godine, po osnovu noćnog rada za april 2017. godine, po osnovu rada u dane državnih i verskih praznika za januar i maj 2017. godine i to pojedinačno navedene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke), tužiocu VV po osnovu prekovremenog rada za period od decembra 2016. godine do maja 2017. godine, po osnovu noćnog rada za april 2017. godine, po osnovu rada u dane državnih i verskih praznika za januar i maj 2017. godine i to pojedinačno navedene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3641/24 od 14.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovna žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova u pogledu ostvarivanja prava na naknadu štete zbog neisplaćene plate po osnovu prekovremenog rada, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. ZPP za izuzetnu dozvoljenost revizije, obzirom da nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u smislu primenjenih posebnih odredba članova 83.stav 1.i 2., 85.stav 1. 98. i 141. i 142. Zakona o Vojsci Srbije, člana 35. stav 3. Pravilnika o o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Postojanje pravnosnažnog pojedinačnog akta o pravu zaposlenog na isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada je materijalna pretpostavka da bi se ostvarilo pravo na isplatu novčanog potraživanja po tom osnovu, kome prethodi obraćanje starešini vojne jedinice radi priznavanja i konkretizovanja tog prava – utvrđivanja prava na slobodne sate, kao pravila ili prava na isplatu uvećane plate, što je izuzetak za koji je potrebno utvrditi ispunjenost predviđenih uslova – nemogućnost korišćenja slobodnih sati zbog obimnosti prekovremenog rada i postojanje saglasnosti ministra odbrane za isplatu prekovremenog rada, a po pravilima upravnog postupka, a sudska kontrola takvih odluka je propisana kroz upravni spor, što sve predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju. Stoga, ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...10/23) i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...10/23) propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 02.09.2019. godine. Tužbu su podneli tužioci koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnih zahteva svakog od tužilaca zasebno, odnosno merodavna je pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva, a to su u konkretnom slučaju iznosi: za tužioca AA 60.909,30 dinara; za tužioca BB 51.776,76 dinara i za tužioca VV 44.470,72 dinara, pa kako pojedinačno tražene vrednosti glavnog zahteva očigledno ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe to revizija tužilaca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković