Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog Društva sa ograničenom odgovornošću „Express trans“ za međunarodni i unutrašnji transport, špediciju i trgovinu, Novi Sad, čiji je punomoćnik Bojan Ristić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 392/24 od 02.04.2024. godine, u sednici održanoj 24.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 392/24 od 02.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 392/24 od 02.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2585/21 od 18.12.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor 5.882,04 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2021. godine do konačne isplate i na ime troškova za dolazak i odlazak sa rada pojedinačne opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, za period od septembra 2020. godine zaključno sa aprilom 2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 137.453,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 392/24 od 02.04.2024. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor i naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, a nižestepenim odlukama tužbeni zahtev je usvojen. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava. Revizijom tuženi osporava utvrđeno činjenično stanje, a što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP. Takođe, revizijom se ukazuje i na bitne povrede odredaba parničnog postupka što nije zakonski razlog za posebnu reviziju. Iz ovih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 26.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 16.922,04 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković