.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19455/2024
10.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5135/23 od 13.03.2024. godine, u sednici održanoj 10.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5135/23 od 13.03.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5135/23 od 13.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 110/2023 od 05.07.2023. godine stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti isplati 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.07.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog tužioca da se oslobodi obaveze plaćanja sudskih taksi u ovom sporu.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5135/23 od 13.03.2024. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 110/23 od 05.07.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene sudske zaštite je naknada nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti. Sudovi su odlučili odbijanjem tužbenog zahteva ocenjujući osnovanim prigovor zastarelosti potraživanja, s obzirom da su se kod tužioca zdravstveni (psihički) problemi javili 2005. – 2006. godine, a da je tužbu podneo 2017. godine, dakle nakon isteka roka zastarelosti iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Posttraumatski stresni poremećaj, od koga je oboleo tužilac, predstavlja hronično oboljenje, te se isto vezuje za momenat kada je bolest prešla iz akutne u hroničnu fazu jer je tada poprimila konačni oblik, te kako je nakon registrovanja simptoma bolesti 2005. i 2006. godine stanje bilo akutno, a nakon 6 meseci prema mišljenju veštaka prešlo u hronično, to je svakako protekao zakonom predviđeni rok do momenta podnošenja tužbe. Navodima revizije se ne ukazuje na sporna pitanja od opšteg interesa i na pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana već se ukazuje na činjenična pitanja konkretnog slučaja zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji čija je dozvoljenost uslovljena ispunjavanjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Odluke na koje se tuženi u reviziji poziva ne ukazuju na postojanje različite sudske prakse jer se ne zasnivaju na istom činjeničnom stanju kao u ovom predmetu.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici radi naknade štete podneta je 10.04.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 400.000,00 dinara.
S obzirom da se u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP i odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
