.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3015/2025
02.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Đurđević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Joksimović, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 160/23 od 13.02.2023. godine, u sednici održanoj 02.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 160/23 od 13.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 1250/20 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da predugovor o kupoprodaji stana u izgradnji zaključen 22.02.2008. godine između tuženog i tužioca ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 26.500 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom u skladu sa kamatnom stopom Centralne evropske banke počev od 02.08.2008. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 318.480,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da privremenom zastupniku tuženog na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 160/23 od 13.02.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da predugovor o kupoprodaji stana u izgradnji zaključen 22.02.2008. godine između tuženog i tužioca ne proizvodi pravno dejstvo i u delu odluke o kamati na dosuđeni iznos od 26.500 evra u dinarskoj protivvrednosti utoliko što je tuženi obavezan da na dosuđeni iznos za period od 25.12.2012. godine do isplate umesto kamate u skladu sa kamatnom stopom Centralne evropske banke isplati zakonsku zateznu kamatu u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati, dok je u preostalom pobijanom usvajajućem, a nepreinačenom delu iz stava trećeg izreke i u delu odluke o troškovima parničnog postupka (stav četvrti) prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da privremenom zastupniku tuženog nadoknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove privremenog zastupnika u drugostepenom postupku u iznosu od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je prvostepena presuda potvrđena, kao i u delu kojim je prvostepena presuda preinačena u pogledu kamate, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R3 4/25 od 26.02.2025. godine nije predloženo Vrhovnom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04, 111/09).
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i isplate datog podneta je 10.09.2009. godine. Pravnosnažna presuda doneta je 13.02.2023. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 26.500,00 evra.
Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome je pobijana vrednost spora ispod granične vredosti za dozvoljenost revizije, odnosno ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
Činjenica da je drugostepeni sud delimično preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka nije od uticaja na ocenu dozvoljenosti revizije, jer se član 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) na konkretni slučaj ne može primeniti, budući da je parnica pokrenuta pre 01.02.2012. godine, a navedene novele ZPP-a („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14) se primenjuju samo u pogledu vrednosnog cenzusa za dozvoljenost revizije.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
