Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Nikitović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Marko Pantović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju i utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 585/23 od 05.12.2023. godine, u sednici održanoj 01.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 585/23 od 05.12.2023. godine u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Užicu P 960/22 od 15.12.2022. godine u usvajajućem delu stava prvog izreke, i u stavu 2 tačka 1. izreke i odluka o troškovima postupka i u ukinutim delovima predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 960/22 od 15.12.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju OPU 262-2017 od 21.02.2017. godine u delu u kome je sada pok. VV kao primalac izdržavanja u korist BB, kao davaoca izdržavanja raspolagala sa idealnim udelom od 1/6 nepokretnosti i to jednosobnog stana broj 1, ulica ..., evidencijski broj 1 posebnog dela 1, površine 29 m2 koji se nalazi na prvom spratu u stambeno-poslovnoj zgradi „Zgrada PIO“, izgrađenoj na kp br. .. KO Čajetina, upisan u LN br. .. KO Čajetina, dok je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo u delu od još 1/3 navedene nepokretnosti odbijen kao neosnovan; stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tužilac suvlasnik sa udelom od 1/6 na nepokretnosti napred opisanom stanu, što je tuženi dužan priznati i trpeti da se izvrši promena kod SKN Čajetina, dok je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac suvlasnik sa udelom od još 1/3 napred navedene nepokretnosti odbijen kao neosnovan; stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.675,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 585/23 od 05.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Užicu P 960/22 od 15.12.2022. godine u usvajajućem delu stava prvog izreke i odbijućem delu stava drugog izreke; stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i drugog i u stavu trećem izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ugovor o doživotnom izdržavanju OPU 262-2017 od 21.02.2017. godine ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo i u delu od još 1/3 nepokretnosti jednosobnog stana bliže opisanog u prvostepenoj presudi, dok je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac suvlasnik sa udelom od 1/6 na nepokretnosti – napred opisnom jednosobnom stanu u Čajetini, što bi tuženi bio dužan priznati i trpeti da se izvrši promena kod SKN Čajetina, kao neosnovan i obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 188.425,00 dinara; stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka povodom izjavljene žalbe isplati iznos od 65.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, sa pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i ocenio da je revizija izjavljena protiv stava drugog izreke pobijane presude u preinačenom delu dozvoljena shodno članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je ista osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojna VV i sada pokojni GG, otac tužioca zaključili su brak 25.12.1982. godine i bili u bračnoj zajednici sve do smrti GG – ...2005. godine. U toku trajanja bračne zajednice VV je sa Zdravstvenim centrom u Kraljevu gde je bila zaposlena, zaključila Ugovor o otkupu stana u društvenoj svojini broj 258/4 od 03.08.1991. godine koji je overen pred Opštinskim sudom u Raškoj pod Ov. br. 943/92 istog dana, a predmet kupoprodaje bio je jednosoban stan broj 2, površine 43 m2 na I/2 ulazu na 3. spratu u ulici ... broj .. u ..., za kupoprodajnu cenu od 527.960,20 dinara koja je u celosti isplaćena. Taj stan prodali su 23.01.1998. godine DD za iznos od 35.000 DM. Nakon toga između sada pok. VV kao kupca i u postupku saslušanog svedoka ĐĐ kao prodavca zaključen je Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti 27.01.1998. godine overen kod Opštinskog suda u Čajetini pod Ov. br. 183/98 dana 08.05.1998. godine. Predmet kupoprodaje je nepokretnost koja je predmet ovog spora – stan broj 1, površine 29,28 m2, u stambenoj zgradi podignutoj na kp .. KO Čajetina, u ulici ..., uz pravo korišćenja dela kp .. KO Čajetina, srazmerno površini stana koji je predmet kupoprodaji, koji stan je kupac kupio za kupoprodajnu cenu od 8.000,00 dinara. GG preminuo je ...2005. godine i njegova zaostavština pravnosnažno je raspravljena rešenjem Opštinskog suda u Čajetini O 19/05 od 21.04.2005. godine i za naslednika na njegovoj imovini oglašen je njegov sin, ovde tužilac, s tim što predmet zaostavštine nije bio i stan koji je predmet ovog spora, odnosno 1/2 istog. U tom ostavinskom postupku sada pok. VV, kao supruga ostavioca i ostaviočeva kći EE odrekle su se nasleđa u korist ovde tužioca. VV je kao primalac izdržavanja zaključila sa tuženim BB kao davaocem izdržavanja ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen kod javnog beležnika pod OPU 262-2017 dana 21.02.2017. godine kojim se obavezala da davaocu izdržavanja ostavi u svojinu jednosoban stan broj 1, površine 29 m2 bliže opisan u članu 2. ugovora, dok se davalac izdržavanja obavezao da primaoca izdržavnja izdržava do njene smrti, da o njoj brine, obezbeđuje određenu hranu, potrebnu odeću, obuću, uslove stanovanja, medicinsku pomoć i potrebnu negu za slučaj bolesti ili duboke starosti, da joj pruža redovnu uobičajenu pažnju, da obezbedi takav odnos prema njoj koji imaju i članovi njegove porodice i da o svom trošku nakon smrti primaoca izdržavanja VV sahrani i izda joj podušja. Predemtni stan je u privatnoj svojini BB, tuženog, sa obimom udela od 1/1. Po tužbi VV u parnici P 1385/17 radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog 21.02.2017. godine overenog istog dana kod javnog beležnika pod OPU 262- 2017, prekinut je postupak usled smrti tužilje.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da predmetni stan u Čajetini predstavlja zajedničku imovinu supružnika VV i GG, stečenu u toku trajanja bračne zajednice shodno članu 171, 176. stav 2. i 180. stav 2. Porodičnog zakona, te da su njihovi udeli jednaki; da taj stan nije ušao u ostavinsku masu iza smrti pok. GGu kom ostavinskom postupku su se supruga sada pok. VV i ostaviočeva kći EE odrekle nasledstva u korist ostaviočevog sina, tužioca AA; da je sada pok. VV pri zaključenju ovde spornog ugovora o doživotnom izdržavanju mogla raspolagati samo sa 1/2 navedenog stana, na kom delu je i imala pravo svojine i da nije mogla da raspolaže drugom polovinom stana čiji je vlasnik bio sada pok. GG, te da GG polovina pripada svim GG zakonskim naslednicima, a odlučio je kao u izreci presude.

Drugostepeni sud, odlučujući po žalbama strnaka, je zauzeo pravni stav da je osnovan tužbeni zahtev tužioca u delu da je predmetni Ugovor o doživotnom izdržavanju ništav za traženi udeo od ukupno 1/2, koji sada pokojna VV nije mogla da raspolaže, jer je u pitanju zajednička imovina stečena u bračnoj zajednici, ali da deo tužbenog zahteva da se utvrdi da tužilac ima pravo svojine na toj 1/2 predmetnog stana nije osnovan zbog nepotpune pasivne legitimacije na strani tuženog, s obzirom da tužbom nije obuhvaćena i ostaviočeva kći EE, pa je odlučio kao u izreci pobijane presude delimično potvrđujući, a delimično preinačujući prvostepenu presudu.

Takav zaključak i pravni stav Apelacionog suda, Vrhovni sud ne prihvata. Po oceni Vrhovnog suda osnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud načinio povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer nije cenio ispunjenost uslova za primenu člana 205, 210. i 211. ZPP odlučujući kao u stavu drugom tačka prva izreke pobijane presude, kao i bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 2. ZPP i da je zbog pogršene primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 205. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da više lica mogu jednom tužbom da tuže, odnosno da budu tuženi (suparničari) ako su u pogledu predmeta u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova, a članom 210. istog Zakona propisano je da ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor može da se reši na jednak način prema svim suparničarima (jedinstveni suparničari), oni se smatraju kao jedna parnična stranka, tako da se kad pojedini suparničari propuste neku parničnu radnju, dejstvo parničnih radnji koje su izvršili drugi suparničari odnose se i na one koji te radnje nisu preduzeli. Članom 211. ZPP propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa (stav 1.), a ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev, a da o nužnom suparničarstvu vodi računa po službenoj dužnosti (stav 3.). Odredbom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima propisano je kada se ugovor smatra ništavim, a članom 104. istog Zakona propisane su posledice ništavosti ugovora.

Odredbom člana 130. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini, sud će postupiti na način određen u stavu 1. ovog člana.

Imajući u vidu da tužilac podnetom tužbom traži utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju u delu od 1/2, drugostepeni sud nije utvrdio ni cenio da li na strani tuženih postoji potpuna procesna zajednica, kao nužnih jedinstvenih suparničara. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, tužbom moraju biti obuhvaćene sve ugovorne strane, s obzirom na pravno dejstvo utvrđenja ništavosti ugovora, shodno članu 104. ZOO. Pitanje pravne valjanosti i pravno dejstvo ugovora mora se raspraviti između ugovornih strana. U konkretnom slučaju kako je predmetni ugovor zaključen sa sada pok. VV kao primaocem izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja, to su tužbom morali biti obuhvaćeni i zakonski naslednici sada pok. VV, a u postupku nije utvrđivano da li je VVimala zakonske naslednike ili ne. Ovo sa razloga što kada je jedan od ugovarača preminuo, njegova zaostavština (prava i obaveze) prelazi po sili zakona na naslednike u smislu člana 206. u vezi člana 212. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 46/95, 101/03 i 6/15).

Osim navedenog, nižestepeni sudovi nisu postupili ni po članu 130. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, jer nije utvrđeno da li se ćerka sada pok. GG (kao i zakonski naslednici sada pok. VV ukoliko ih ima) izjasnila da li se prima nasleđa na novopronađenoj imovini – ovde spornom stanu, ili ne, kod činjenice da su se u ostavinskom postupku VV i ostaviočeva kći EE odrekle nasleđa u korist tužioca, a predmetni stan nije ušao u ostavinsku masu pokojnog GG. Od utvrđenja navedenih činjenica zavisi i postojanje potpune pasivne legitimacije na strani tuženih za odlučivanje o pravnim posledicama ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju.

Zbog navedenog drugostepena presuda je morala biti ukinuta u navedenim delovima.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama ovog suda, nakon čega će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci rešenja primenom člana 415. stav 1. i člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković