U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca „Erste Bank“, a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Vojin Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Tešić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2934/2023 od 11.04.2024. godine, u sednici održanoj 03.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2934/2023 od 11.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu P 223/2021 od 10.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da na ime naknade štete isplati tužiocu 167.859,32 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 151.168,64 evra počev od 01.02.2020. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da na ime naknade štete isplati tužiocu 382.674,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.09.2021. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 264.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2934/2023 od 11.04.2024. godine, odbijena je žalba tužioca, potvrđena presuda Višeg suda u Nišu P 223/21 od 10.03.2023. godine i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koje bi bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao davalac kredita 16.01.2019. godine sa korisnikom kredita privrednim društvom „SN Ceramics Company“, doo zaključio dva ugovora o kreditu koje su kao jemci platci potpisali BB i VV. Tužena je 18.01.2019. godine u svojstvu javnog beležnika sačinila i u formi javno beležničkog zapisa overila založne izjave br. OPU 34-2019 i br.OPU 35-2019. Navedenim založnim izjavama PD „SN Ceramiks Company“ bezuslovno je dozvolilo da se izvrši upis založnog prava – izvršne hipoteke u korist tužioca na nepokretnostima upisanim u LN .. KO ..., radi obezbeđenja duga po osnovu navedenih ugovora o kreditu. Tužilac je prilikom overe založnih izjava tuženoj priložio list nepokretnosti .. KO ... od 25.10.2018. godine na kome nije bilo upisanih tereta, pa je prilikom sačinjavanja javno beležničkog zapisa, odnosno overe založnih izjava tužena konstatovala da na dan sačinjavanja zapisa na nepokretnostima koje su predmet založnih izjava nema upisanih tereta ni ograničenja. Dana 18.01.2019. godine tužena je izdala potvrdu o prijemu založnih izjava koje su zavedene u RGZ 18.01.2019. godine, prava u 11:27:27 časova a druga u 11:42:21 časova. Tužilac je pre nego što je dobio potvrdu (dokaz) o upisu hipoteke na nepokretnostima založnog dužnika u korist korisnika kredita isplatio sredstva po osnovu dva ugovora o kreditu od 16.01.2019. godine. Rešenjem Poreske uprave Grada Niša od 08.11.2018. godine, poreskom obvezniku „SN Ceramiks Company“ ustanovljena je prethodna mera obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu – zabrana raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti koje su bile i predmet overenih založnih izjava radi naplate poreza koji nije dospeo na naplatu u ukupnom iznosu od 15.000.000,00 dinara. Rešenjem od 05.12.2018. godine, ispravljeno je prethodno rešenje pa je umesto iznosa od 15.000.000,00 dinara naveden iznos od 6.500.000,00 dinara. Dana 14.11.2018. godine Poreska uprava u Nišu je podnela zahtev za upis tereta radi obezbeđenja naplate poreza poreskog obveznika „SN Ceramics Company“ na kp .. KO ..., a po rešenjima Poreske uprave od 18.11.2018. godine, od 05.12.2018. godine i od 17.01.2019. godine SKN u Nišu je doneo rešenja od 03.12.2018. godine i 07.02.2019. godine, kojima je dozvoljena zabeležba rešenja Poreske uprave za kp .. u LN ... KO ... . Kako korisnik kredita nije izmirivao obaveze po ugovorima o kreditu to je tužilac 04.03.2020. godine protiv njega, BB i VV, kao izvršnih dužnika, podneo Privrednom sudu u Nišu predlog za izvršenje na osnovu menice kao verodostojne isprave radi naplate potraživanja iz navedenih ugovora o kreditu. Postupak je okončan Zaključkom javnog izvršitelja od 01.08.2021. godine, kojim je odbijen predlog izvršnog poverioca za predloženo sprovođenje izvršenja na nepokretnostima izvršnog dužnika jer na nepokretnosti postoje ranije upisane zabeležbe. Zaključkom od 20.09.2021. godine obustavio je izvršenje i ukinuo sprovedene izvršne radnje. U vezi zahteva za upis založnog prava po založnoj izjavi od 18.01.2019. godine, RGZ je sačinio obaveštenje tuženoj o postojanju dva prethodna zahteva podneta za istu nepokretnost koji se po redosledu rešavanja moraju prvo izvršiti. Rešenjem Poreske uprave od 05.04.2021. godine obustavljen je postupak uspostavljanja prethodne mere obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za isplatu – zabranom raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti poreskog obveznika „SN Ceramics Company“ pokrenut rešenjem Poreske uprave u Nišu od 08.11.2018. godine jer su prestali da postoje uslovi za dalje vođenje postupka. Prema sporazumu od 18.01.2019. godine zaposleni Republičkog geodetskog zavoda nalazili su se u štrajku počev od 24.12.2018. godine do 22.01.2019. godine, kada su nastavili sa redovnim radom.

Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete sa obrazloženjem da u konkretnom slučaju tužilac potražuje štetu u visini nenaplaćenog potraživanja korisnika kredita po predmetnim ugovorima o kreditu čiju je prinudnu naplatu pokušao da ostvari, ali nije ostvario u izvršnom postupku na osnovu založnih izjava overenih od strane tužene kao i troškove nastale povodom tog izvršnog postupka, smatrajući da ne postoji uzročno posledična veza između nemogućnosti naplate tužiočevog potraživanja i radnje tužene prilikom overe založnih izjava. Po nalaženju nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju nije došlo do upisa predmetnih založnih izjava u katastar nepokretnosti, pa samim tim nije došlo ni do konstituisanja jednostrane hipoteke založnog poverioca, odnosno tužioca, na nepokretnostima založnog dužnika koje su predmet založnih izjava u smislu odredbe člana 8. stav1. tačka 2. Zakona o hipoteci, a osim toga tužilac nije dokazao uzročno posledičnu vezu između radnje tužene i nastale štete, već naprotiv tužilac je suprotno svojoj obavezi iz ugovora o kreditu pustio kredit u tečaj pre nego što je primio dokaz o upisu hipoteke na nepokretnostima založnog dužnika u katastar nepokretnosti, iz kog razloga isključivo svojom krivicom u izvršnom postupku nije mogao da se naplati iz vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika „SN Ceramics Company“ doo.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete, za koju tužilac tvrdi da je pretrpeo nezakonitim radnjama tužene.

Pojam materijalne štete propisan je odredbom člana 155. Zakona o obligacionim odnosima, po kome štetu predstavlja umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), za štetu odgovara onaj ko drugome istu prouzrokuje, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (član 154. stav 1. ZOO).

Prema navedenim odredbama, uslovi za ostvarenje prava na naknadu štete su – nastanak štete, radnja štetnika (kada se ne radi o objektivnoj odgovornosti) i postojanje uzročne veze između štete i štetne radnje. Zakon o obligacionim odnosima obavezuje na naknadu štete samo onog ko „prouzrokuje“ štetu (član 154. stav 1). Uzročna veza se, po prihvaćenom stanovištu u novijoj pravnoj doktrini i sudskoj praksi, ocenjuje po teoriji tzv. adekvatne uzročnosti. Po toj teoriji uzrok štete je samo onaj događaj čijem redovnom dejstvu odgovara konkretna šteta, odnosno koji je po svojoj prirodi adekvatan toj šteti. Uzročnu vezu dokazuje oštećeni, osim ako je šteta nastala u vezi sa opasnom stvari ili opasnom delatnosti, kada postoji zakonska pretpostavka da šteta potiče baš od te stvari, odnosno delatnosti.

Odredbom člana 2. stav1. Zakona o javnom beležništvu („Sl. glasnik RS“, br.31/2011...106/2015), propisano je da je javno beležništvo služba od javnog poverenja, dok je prema odredbi člana 93đ Zakona javni beležnik dužan da objasni strankama smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz ovog člana, javni beležnik rešenjem odbija da potvrdi ispravu.

Odredbom člana 3. stav 1. Etičkog kodeksa javnih beležnika („Sl. glasnik RS“, br.28/2023), propisano je da je javni beležnik dužan da svoju delatnost obavlja stručno, sa znanjem za koje je stekao kvalifikacije, pre svega u cilju delotvornog obezbeđivanja zakonitosti isprava koje stavlja ili potvrđuje. Prema odredbi člana 8. stav 3. Etičkog kodeksa javni beležnik je dužan da temeljno i u potpunosti utvrdi zahteve stranaka, da odabere pravnu formu koja u najvećoj meri odgovara namerama stranaka i da obezbedi zakonitost i pravilnost te forme, te mora da strankama pruži sva potrebna obaveštenja i upozorenja uzevši u obzir sve okolnosti slučaja kako bi bile svesne mogućih pravnih posledica preduzetih radnji.

Odredbom člana 58. stav 1. Zakona o javnom beležništvu, javni beležnik je dužan da naknadi štetu koju je prouzrokovao u obavljanju delatnosti.

Odredbom člana 8. stav 1. tačka 2. Zakona o hipoteci propisano je da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu založne izjave (jednostrana hipoteka). Prema članu 14. stav 1. i 2. istog Zakona jednostrana hipoteka nastaje na osnovu izjave volje vlasnika nepokretnosti – založne izjave. Založna izjava iz stava 1. ovog člana je isprava sačinjena od strane vlasnika nepokretnosti, kojom se on jednostrano obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom, i predstavlja izvršnu ispravu u smislu odredbe člana 15. stav 1. istog zakona.

U konkretnom slučaju nije došlo do upisa predmetnih založnih izjava u katastar nepokretnosti, pa samim tim nije došlo ni do konstituisanja jednostrane hipoteke založnog poverioca u smislu člana 14. stav 1. i 2. Zakona o hipoteci. Tužena je 18.01.2019. godine overila založne izjave koje su predmet spora samo na osnovu lista nepokretnosti .. KO ... od 25.10.2018. godine koji je dostavio tužilac i na kome nije bilo upisanih tereta, pa je prilikom sačinjavanja javno beležničkog zapisa, odnosno overe založnih izjava konstatovala da na dan sačinjavanja zapisa na nepokretnostima koje su predmet založnih izjava nema upisanih tereta ni ograničenja. Međutim, bila je dužna da kao nosilac javnih ovlašćenja izvrši adekvatne i svrsishodne provere kako bi ustanovila da li u javnim knjigama na nepokretnostima založnog dužnika postoje bilo kakvi tereti ili ograničenja koja bi isključila ili ograničila mogućnost overe založnih izjava i njihovog upisa u katastar nepokretnosti radi regulisanja jednostrane izvršne hipoteke. Overavajući založne izjave bez prethodno izvršenih adekvatnih provera tužena nije postupila u skladu sa svojim obavezama i dužnostima propisanim Zakonom o javnom beležništvu.

Međutim, između navedenog postupanja tužene i štete koju tužilac trpi i potražuje u ovom postupku ne postoji adekvatna uzročno-posledična veza pa samim tim ne postoji obaveza tužene da tužiocu istu naknadi jer nisu kumulativno ispunjeni svi uslovi za postojanje odgovornosti tužene za naknadu konkretno tražene štete. Između postupanja tužene i nastale štete mora postojati uzročno-posledična veza, u smislu adekvatne uzročnosti. Uzročno- posledičnu vezu dokazuje tužilac, jer on tvrdi da je zbog postupanja tužene njemu naneta šteta, pri čemu mora dokazati adekvatnu uzročnu vezu koja postoji samo ako je uzrok štete prema redovnom toku stvari bio podesan da izazove nastalu posledicu. Prema sadržini navedenih ugovora o kreditu tužilac je bio u obavezi da kredit pusti u tečaj korisniku kredita tek po prijemu dokaza o upisu hipoteke u katastar nepokretnosti. Tužilac je kredit pustio u tečaj odmah nakon prijema potvrde da je od strane tužene podnet zahtev za upis hipoteke u katastar nepokretnosti i nije sačekao da pre puštanja kredita u tečaj primi dokaz (potvrdu) o upisu jednostrane hipoteke, što je bila njegova ugovorna obaveza. Postupivši suprotno svojoj ugovornoj obavezi u momentu puštanja kredita u tečaj nije imao konstituisano ugovoreno sredstvo obezbeđenja – jednostranu hipoteku kao založno pravo na nepokretnostima založnog dužnika, imajući u vidu da je za konstituisanje ove vrste hipoteke neophodno da založna izjava bude upisana u registar nepokretnosti. Tužilac je pustio kredit u tečaj bez obzira na činjenicu da je njegova obaveza iz ugovora o kreditu bila da pusti kredit u tečaj po prijemu dokaza o upisu hipoteke u katastar nepokretnosti, pa je pravilan je zaključak nižestepenih sudova da isključivo svojom krivicom u izvršnom postupku nije mogao da naplati svoje nenaplaćeno potraživanje iz vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika. Iako propuštanje tužene da izvrši adekvatne provere prilikom overe založnih izjava ukazuje na njeno protivpravno postupanje, između postupka tužene i štete koju tužilac potražuje ne može se uspostaviti uzročno-posledična veza, s obzirom da je i pored ovakvog postupanja tužene tužilac bio u obavezi da pre nego što pusti kredit u tečaj sačeka potvrdu o upisu hipoteke u katastar nepokretnosti. Pošto nije sačekao, time je preuzeo na sebe rizik i svojim radnjama sebi pričinio štetu jer upravo puštanje predmetnih kredita u tečaj pre upisane hipoteke predstavlja neposredan uzrok štete u smislu odredbe člana 154. i 155. ZPP-a.

Nisu osnovani navodi u reviziji tužioca da je tužena bila u obavezi da ispita da li je pravni posao dozvoljen, pa ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 93đ stav 2. Zakona o javnom beležništvu, treba da rešenjem odbije da potvrdi ispravu, a u konkretnom slučaju tužena je propustila da proveri da li je overa založnih izjava moguća i dozvoljena, pa je šteta direktna posledica protivpravnih radnji tužene jer tužilac pristupio plasiranju kredita pouzdajući se u konstatacije nekoga kome su derogirana javna ovlašćenja. Iako propuštanje tužene da izvrši adekvatne provere prilikom overe založnih izjava ukazuje na njeno protivpravno ponašanje, između postupka tužene i štete koju tužilac potražuje ne može se uspostaviti adekvatna uzročno-posledična veza, u smislu adekvatne uzročnosti, jer je tužilac bio u obavezi da pre nego što pusti kredit u tečaj sačeka potvrdu o upisu hipoteke u katastar nepokretnosti. Za puštanje kredita u tečaj nije bilo dovoljno postojanje razumne pretpostavke da će hipoteka biti upisana u katastar nepokretnosti. Puštajući kredit u tečaj pre potvrde da je hipoteka upisna u katastar nepokretnosti, tužilac je preuzeo na sebe rizik i svojim radnjama sebi pričinio štetu u iznosu koji potražuje postavljenim tužbenim zahtevom.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković