U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede zbog kojih se revizija, u smislu člana 407. stav 1. ZPP, može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 19.03.2010. godine na radnom mestu šefa ... . Tuženi je 05.10.2020. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih mesta, koji je stupio na snagu 14.10.2020. godine i kojim je ukinuto radno mesto šefa ... . Deo poslova radnog mesta šef ... prešli su na radno mesta menadžera i domara. Rešenjem tuženog od 19.10.2020. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog, zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem posla na radnom mestu šef ..., iz razloga ukidanja navedenog radnog mesta, a tuženi tužiocu nije mogao obezebediti obavljanje drugih poslova s obzirom da nije postojalo upražnjeno radno mesto na koje se tužilac mogao rasporediti. Tužiocu je isplaćena otpremnina.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, nalazeći da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, imajući u vidu da je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 14.10.2020. godine, ukinuto radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen, pri čemu tuženi nije mogao da obezbedi tužiocu premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, jer kod tuženog nisu postojala upražnjena radna mesta na drugim poslovima. Pored toga, tuženi nije bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, a tužiocu je isplaćena otpremnina iz člana 158. Zakona o radu. Kod izloženog, neosnovan je zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja, kao i zahtev za vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu od 19.10.2020. godine, tužiocu zaposlenom na poslovima „šef ...“ otkazan je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog, uz isplatu otpremnine.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 13/17) je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U skladu sa navedenom zakonskom odredbom, uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem nekog posla kada se taj posao ukida ili je došlo do smanjenja obima posla, u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu. Pravo je poslodavca da prema svojim potrebama, u cilju racionalizacije i uštede i u skladu sa svojom poslovnom politikom, samostalno odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje pojedinačnih poslova. U konkretnom slučaju, postojao je osnov za primenu otkaznog razloga propisanog članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen ukinuto, a tuženi nije mogao da obezbedi tužiocu premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.Tuženi je promenu koja je osnov za prestanak potrebe za određenim poslom iskazao donošenjem Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 05.10.2020. godine, koji je 14.10.2020. godine stupio na pravnu snagu i kojim nije bilo predviđeno radno mesto "šef ...", nakon čega je došlo do prestanka potrebe za radom tužioca.

Bez uticaja su navodi revizije da su poslovi ukinutog radnog mesta raspoređeni i pripisani u opis poslova drugih radnih mesta, jer je autonomno pravo poslodavca da samostalno, prema svojim potrebama, u cilju racionalizacije i uštede i u skladu sa svojom poslovnom politikom, odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje poslova, pa sud ne može ceniti njihovu celishodnost i opravdanost. Imajući u vidu navedeno, kao i da je tužiiocu pre otkaza ugovora o radu isplaćena otpremnina predviđena članom 158. Zakona o radu, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.

Imajući u vidu da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, neosnovan je njegov zahtev za vraćanje na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio i ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković