Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u celini iz svih zakonom propisanih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 403. i člana 410. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/20 i 10/23 – dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija dozvoljena u delu u kome je izjavljena protiv drugostepene odluke kojom je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete u vidu neisplaćene zarade u iznosu od 10.000,00 dinara a da je nedozvoljena u delu u kome je izjavljena protiv dela pravnosnažne presude kojom je preinačena prvostepena presuda i odbijen zahtev da se poništi rešenje tuženog od 18.03.2021. godine.

Ovo stoga što se povodom dela tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 10.000,00 dinara na ime naknade štete vodio radni spor povodom novčanog potraživanja, u odnosu na koji se dozvoljenost revizije ceni prema opštim odredbama, odnosno članu 403. ZPP, čijim stavom 2. tačka 2. je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, što je ovde slučaj.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, u delu odluke o naknadi štete, Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postpuku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... . Dana 17.03.2021. godine izvršeno je alko testiranje 77 zaposlenih u prvoj smeni i sačinjen izveštaj da je kod tužioca utvrđeno prisustvo alkohola u krvi u 12,40 časova od 0,200 promila. Nakon toga je rešenjem tuženog od 18.03.2021. godine tužiocu izrečena mera privremenog udaljenja sa rada bez naknade u periodu od 19.03.2021. godine do 30.03.2021. godine jer je nakon izvršenog alko testiranja utvrđeno da poseduje naveden promil alkohola u krvi. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka neuropsihijatra, najveći procenat alkohola dospeva u organizam digestivnim putem, dok je unos alkohola preko kože i inhalacijom sprejom „Propoheb“ preko kože minimalan, zbog čega je ocenio da se izmereni nivo alkohola ne može dovesti u vezu sa korišćenjem navedenog spreja za grlo.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o privremenom udaljenju tužioca sa rada od 18.03.2021. godine i tužbeni zahtev za isplatu naknade štete za neisplaćeni deo zarade za period privremenog udaljenja sa rada od 10.000,00 dinara, jer je osporeno rešenje doneto bez pisanog upozorenja tužiocu.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke pogrešno primenio materijalno pravo, pa je preinačio prvostepenu odluku tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o privremenom udaljenju tužioca sa rada od 18.03.2021. godine, ocenivši da je ovo rešenje tuženog doneto u svemu u skladu sa odredbom člana 165. Zakona o radu, jer je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. tog zakona. Zbog toga je preinačena i odluka prvostepenog suda o naknadi štete u iznosu od 10.000,00 dinara kao akcesoranom tužbenom zahtevu i taj zahtev odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda pobijana odluka kojom je prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u iznosu od 10.000,00 dinara, doneta je u svemu uz pravilnu primenu materijalnog prava, s obzirom da je pravnosnažno odbijen zahtev tužioca za poništaj rešenja o privremenom udaljenju sa rada bez prava na naknadu zarade u periodu za koji je tužilac na ime naknade štete tražio isplatu iznosa od 10.000,00 dinara. Pravilna je i odluka o troškovima spora, doneta na osnovu člana 153. stav 1. ZPP, s obzirom da tužilac u sporu nije uspeo.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u delu u kome je izjavljena protiv pravnosnažne odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o privremenom udaljenju tužioca sa rada od 18.03.2021. godine u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Brhovni sud ocenio je da revizija nije dozvoljena.

Tužbom je tražen poništaj rešenja tuženog o privremenom udaljenju tužioca sa rada od 18.03.2021. godine, pa se prema prirodi pravne zaštite koja je tražena ovim tužbenim zahtevom radi o parnici iz radnog odnosa.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih odnosa revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a van ovih sporova revizija nije dozvoljena, osim ako se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti obog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora.

Kako je po tužbenom zahtevu za poništaj rešenja tuženog od 18.03.2021. godine vođen radni spor nenovčane prirode koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, u kome shodno citiranoj odredbi člana 441. ZPP revizija nije dozvoljena, to ni učinjeno preinačenje prvostepene presude u tom delu ne utiče na dozvoljenost revizije, odnosno zbog toga nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413.ZPP doneta je odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković