.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 525/2024
13.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Marić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1782/22 od 13.09.2023. godine, u sednici održanoj 13.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA se odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1782/22 od 13.09.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1782/22 od 13.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 503/21 od 21.12.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od ukupno 600.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.12.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog do traženog iznosa, za iznos od 1.900.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.12.2021 godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 273.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu iznosa zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka za period od nastupanja izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1782/22 od 13.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 503/21 od 21.12.2021. godine sadržana u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu trećem izreke i obavezana je tužena da tužiocu nknadi troškove postupka u iznosu od 213.500,00 dinara. Stavom trećim izreke izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u stavu prvom izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11... 18/20).
Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite nakanada nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, način presuđenja i razloge za delimično usvajanje tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. O pravu tužioca sudovi su odlučili primenom materijalnog prava iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, u skladu sa prvnim shvatanjem Vrhovnog suda izraženim u odlukama sa zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv drugostepene presude primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je podneo tužbu za naknadu štete 28.12.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog potvrđujućeg dela pravnosnažne presude iznosi 600,000.00 dinara
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene u potvrđujućem delu nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
