U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Petrović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3791/24 od 20.02.2025. godine, u sednici održanoj 03.09.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3791/24 od 20.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2897/21 od 27.03.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog povrede na radu isplati 5.200.000,00 dinara i to: 230.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, 1.200.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove, 1.000.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, 700.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljeni strah, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.03.2024. godine, kao dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenih stavom prvim izreke, a do traženih iznosa sve sa zakonskom zateznom kamatom kako je to bliže označeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 494.100,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3791/24 od 20.02.2025. godine stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2897/21 od 27.03.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

O reviziji tužene nije bilo potrebe da se odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. ZPP, jer je tužena izjavila reviziju u sporu u kome vrednost predmeta spora prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, u kom slučaju je revizija dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 274. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, koji je u radnom odnosu kod tužene počev od 2004. godine, dana 21.04.2018. godine, sa BB i VV obavljao je poslove iz delokruga svog radnog mesta, uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava na vojnom poligonu na Pasuljanskim livadama postupajući po radnom nalogu – naređenju da pronađu jednu neeksplodiranu minu zaostalu iz prethodnog gađanja minobacačima. Prilikom čišćenja izdvojili su neispravne kapisle iz kojih nije ispadala piljevina koja je neophodna da zaštiti kapislu od vlage. Te kapisle VV je dao tužiocu kako bi tužilac iste odneo na mesto gde se ta sredstva uništavaju. Prilikom uzimanja sredstava za uništenje (DKBR8) došlo je do eksplozije kapisle kojom prilikom je tužilac zadobio teške telesne povrede: eksplozivnu povredu obe šake sa znacima konkvasantne povrede leve šake i amputacijom kažiprsta srednjeg i domalog prsta i delimičnom amputacijom palca leve šake uz više korektivnih i plastičnih operativnih lečenja, kao i prelom gornjeg članka srednjeg prsta i tela donjeg članka kažiprsta desne šake kao i prelom gornjeg članka desnog palca. Tužilac je nosio kompletnu zaštitnu opremu koja je bila potrebna za rad na strelištu, pri čemu je pre 21.04.2018. godine prilikom kontrole ukazano nadređenima da se sa tim sredstvima nije moglo raditi jer su kapisle bile pune vlage što se moglo videti po toj strugotini koja ne može da ispadne iz kapisle. Nakon tog prigovora, kapisle su vraćene u magacin, a prilikom njihovog sledećeg angažovanja iste kapisle su donete na strelište da se sa njima radi. Posle 21.04.2018. godine, kada je tužilac povređen te kapisle su uništene. Tužilac je pretrpeo tešku telesnu povredu i trpeo fizičke bolove jakog, srednjeg i slabog intenziteta koje su bliže opisane u obrazloženju drugostepene presude koje su kod tužioca, sa traumatološke strane, uzrokovale umanjenje životne aktivnosti u procentu od 55% koje se ogleda u svim aktivnostima gde se aktivno i pasivno koriste obe šake, a to su svakodnevne dnevne aktivnosti, rad u domaćinstvu, pri rekreativnim aktivnostima koje su vezane za dizanje i nošenje tereta, aktivnostima vezanim za bimanuelni rad kao i aktivnostima života u lošim mikroklimatskim uslovima. Kod tužioca postoji naruženost teškog stepena imajući u vidu nedostatak prstiju leve šake, deformaciju patrljka levog palca i deformaciju malog prsta leve šake i mnogobrojne ožiljke u predelu bez šake, kao i ožiljak u predelu leve strane male karlice. Tužilac je trpeo i primarni i sekundarni strah jačine i trajanja opisanih u nalazu sudskog veštaka. Pored navedenog straha usledio je i poremećaj prilagođavanja sa anksioznošću i depresivnim raspoloženjem, koji je s vremenom prerastao u postraumatski depresivni poremećaj sa anksioznošću koja kod tužioca postoji i danas, pa je zbog toga smanjena životna aktivnost tužioca za 20%, ukupno za 65%.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je šteta nastala jer su neispravne kapisle bile bez zaštite, pune vlage, i da obavljanje poslova protivdiverzione zaštite, odnosno čišćenja ubojitih sredstava, predstavlja opasnu delatnost koja nosi povećan rizik od nastanka štete, pa tužena kao organizator opasne delatnosti u smislu člana 174. ZOO, u obavezi je da tužiocu naknadi štetu. Po oceni nižestepenih sudova nema doprinosa tužioca nastanku štete jer je utvrđeno da je tužilac koristio profesionalnu zaštitnu opremu, da je radne zadatke obavljao na uobičajan način, pa su, u skladu sa pravilima o teretu dokazivanja, nižestepeni sudovi su utvrdili da u radnjama tužioca nema propusta.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pobijana odluka drugostepenog suda se zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 164. Zakona o radu, propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Odredbom člana 173. ZOO, propisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari odnosno delatnosti izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Odredbom člana 174. ZOO, propisano je da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Odredbom člana 177. stav 3. istog zakona propisano je da se imalac oslobađa od odgovornosti delimično ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete.

Primenom citiranih zakonskih odredbi na utvrđeno činjenično stanje, prema kome je nesumnjivo utvrđeno da je do štete došlo tako što je tužilac postupajući po radnom nalogu – naređenju, povređen prilikom uništenja neispravnih kapisla, kada je došlo do eksplozije kapisle kojom prilikom je tužilac zadobio teške telesne povrede, te da nema doprinosa tužioca nastanku štete jer je koristio propisanu zaštitnu opremu i radne zadatake obavljao na uobičajan način, suprotno navodima u reviziji tuženog. Odgovornost tuženog je zasnovana na članu 173. i 174. ZOO, jer šteta potiče od opasne delatnosti za koju odgovara lice koje se njom bavi, a to je tuženi.

Visina štete po nalaženju Vrhovnog suda, odmerena je u skladu sa odredbom člana 200. stav2. ZOO, a prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade sudovi su vodili računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković