Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 145/25 od 05.09.2025.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Duška Kovačevića i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K.br.713/23 od 12.05.2025.godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Duško Kovačević, zbog povrede zakona iz člana 16., 440., 441. stav 1., 438. stav 1. tačka 9) u vezi člana 420. i člana 501. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, ali bez predloga kakvu odluku da donese.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Duška Kovačevića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog navodi da je sud prekoračio optužbu na štetu okrivljenog izmenom činjeničnog opisa u optužnom aktu. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da je u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru Kto.br.615/23 od 07.12.2023.godine okrivljenom stavljeno na teret da je izvršenjem krivičnog dela naneo štetu oštećenoj u iznosu od 14.635,00 dinara, dok je u izreci presude naveden iznos od 10.361,00 dinara, a da prethodno javni tužilac optužni predlog nije izmenio do završetka glavnog pretresa na način da se iznosi iz optužnog predloga i izreke presude podudaraju.

Iznete navode zahteva branioca Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru Kt.br. 1373/22-Kto.br. 615/23 od 07.12.2023.godine okrivljenom AA je stavljeno na teret da je dana 15.11.2022.godine, u Novom Pazaru, stanju uračunljivosti i sa umišljajem, svestan zabranjenosti svoga dela čije je izvršenje hteo, u nameri da sebi pribavi protvpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica, doveo u zabludu i održavao u zabludi oštećenu BB iz ..., tako što je sa broja telefona 062 ... pozvao na njen broj telefona 064 ... i ponudio joj robu po povoljnoj ceni i to: dva prekrivača, dva jastuka, nutribulit i secko za 14 635 dinara, na šta je oštećena pristala uz dogovor da joj robu pošalje brzom poštom, pa je dana 17.11.2022.godine dostavljač brze pošte „Post net“ dostavio pošiljku i za istu dala je otkupninu u navedenom iznosu i za poštarinu 365,78 dinara, a kad je otvorila paket unutra su bila samo dva mala prekrivača i dva jastuka, po otvaranju pošiljke pozvala je okrivljenog koji joj se javio u popodnevnim časovima i rekao joj da je došlo do greške i da će joj poslati ostalu robu, na instiranje oštećene da joj ne šalje robu već da ona njemu vrati poslatu pošiljku a da on njoj vrati novac, on je pristao i rekao da nema problema, da će neko iz brze pošte doći da preuzme robu i vrati novac što nije učinio, nakon toga nije se javljao na navedeni broj telefona, pa je time naveo oštećenu na štetu svoje imovine nešto učini, čime je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ.

Izrekom presude Osnovnog suda u Novom Pazaru K.br.713/23 od 12.05.2025.godine je okrivljeni AA oglašen krivim da je dana 15.11.2022. godine, u Novom Pazaru, u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, svestan zabranjenosti svog dela čije je izvršenje hteo, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 10.361,50 dinara, lažnim prikazivanjem činjenica, doveo u zabludu i održavao u zabludi oštećenu BB iz ..., tako što je sa broja telefona 062 ... pozvao na njen broj telefona 064 ... i ponudio joj robu po povoljnoj ceni i to dva prekrivača, dva jastuka, nutribulit i secko za 14. 635,00 dinara, na šta je oštećena pristala uz dogovor da joj robu pošalje brzom poštom pa je dana 17.11.2022. godine dostavljač brze pošte „Post net“ dostavio pošiljku i za istu dala je otkupninu u navedenom iznosu i za poštarinu 365,78 dinara, kad je otvorila paket unutra su bila samo dva mala prekvirača i dva jastuka, po otvaranju pošiljke pozvala je okrivljenog koji se javio u popodnevnim časovima i rekao joj da je došlo do greške i da će joj poslati ostalu robu, na insistiranje oštećene da joj ne šalje robu već da ona njemu vrati poslatu pošiljku a da on njoj vrati novac, on je pristao i rekao da nema problema, da će iz brze pošte doći da preuzme robu i vrati novac, što nije učinio, nakon toga nije se javljao na navedeni broj telefona, pa je time naveo oštećenu na štetu svoje imovine nešto učini, čime je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po oceni Vrhovnog suda, u izreci pravnosnažne presude, a u odnosu na optužni akt, postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljenog AA (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ (objektivni identitet), a za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim. Iz navedenog proizilazi da je sud u potpunosti rešio predmet optužbe te da presudom optužba nije prekoračena.

U činjeničnom opisu nisu dodate nove radnje okrivljenog, već je samo preciziran iznos protivpravne imovinske koristi i to tako što je u izreci presude navedeno da je okrivljeni sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 10.361,50 dinara, a da je ukupna vrednost stvari koje je poručila oštećena iznosila 14.635,00 dinara, dok je u optužnom predlogu samo bila navedena ukupna vrednost poručenih stvari u iznosu od 14.635,00 dinara, koja se samim tim smatrala i visinom pribavljene imovinske koristi, pa samim tim nije povećana kriminalna količina radnji krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, niti je okrivljeni zbog navedene izmene stavljen u nepovoljniji položaj, već naprotiv, preziziranje u izreci presude je učinjeno u korist okrivljenog.

Imajući navedeno u vidu, sud je navode zahteva za zaštitu zakonistosti u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ocenio kao neosnovane.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, te se presuda zasniva na fikciji da je oštećena naručila više robe nego što je dobila i platila, da ju je okrivljeni zvao, poslao robu i primio novac, a u stvari jedini razlog zbog čega je oštećena podnela krivičnu prijavu, bilo je nezadovoljstvo kvalitetom primljene robe. Pored toga, broj telefona naveden u optužnom predlogu je 062 ..., i isti je različit u odnosu na broj telefona u službenoj belešci MUP, krivičnoj prijavi i Post Net nalogu, a to je 062 ..., a činjenica koji broj je koristio okrivljeni je od značaja radi utvrđivanja ko je pozivao oštećenu i sa kog broja, te se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se radi o očiglednoj omašci u kucanju. Branilac je još istakao da je jedina veza okrivljenog sa celim slučajem ta što je prevaren od strane svog prijatelja VV, koji se bavio telefonskom prodajom robe i koji je preko lične karte okrivljenog poslao robu oštećenoj i primio novac, a okrivljeni nikada nije stanovao niti bio prijavljen na adresi koja je navedena u „Post net“ nalogu od 17.11.2022.godine.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenog navedene povrede obrazlaže tako što osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 16. ZKP, jer pobijane presude nemaju dokaze koji pružaju izvesnost, te ističe da je sud prilikom ispitivanja optužnog predloga morao da konstatuje očiglednu nepodudarnost u brojevima telefona te da vrati optužni akt tužiocu radi ispravljanja nedostataka, a što sud nije učinio, čime je povredio odredbu člana 501. ZKP.

Branilac još ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, sa obrazloženjem da je izrečena kazna prema okrivljenom prestroga, te da sud nije u dovoljnoj meri cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, a to je da je oštećena odustala od krivičnog gonjenja i da nije istakla imovinsko-pravni zahtev jer ju je okrivljeni obeštetio i to u iznosu većem nego što je utvrđeno samom presudom.

Kako povrede odredbi članova 16., 440., 441. stav 1. i 501. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković