Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, koji ima završen..., bio je zaposlen kod tuženog na radnom mestu .. u ... pogonu u poslovnoj jedinici u ... po ugovoru o radu od 01.02.2021. godine, da bi nakon zaključenja aneksa ugovora o radu od 24.10.2022. godine počev od 01.11.2022. godine bio premešten na radno mesto ... u Prototipskoj radionici u poslovnoj jedinici ... . Tuženi je Odlukom od 23.01.2023. godine utvrdio da je nastala organizaciona promena ukidanja organizacione jedinice Prototipska radionica u poslovnoj jedinici ..., usled čega je prestala potreba za radom svih zaposlenih u toj jedinici zaključno sa 31.01.2023. godine. Istog dana tuženi je doneo Pravilnik o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, nakon čega je rešenjem od 31.01.2023. godine tužiocu, na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, otkazan ugovor o radu usled ukidanja organizacione jedinice. Tuženi je 12.02.2023. godine objavio konkurs za 66 slobodnih radnih mesta, među kojima je i 5 radnih mesta za koje tužilac ima kvalifikaciju (... struke). Po raspisanom oglasu tužilac je pozvan na razgovor, ali tuženi nije primio nijedno lice.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, nižestepeni sudovi nalaze da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, pošto je tuženi zloupotrebio otkazni razlog predviđen članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Naime, tuženi je u kratkom vremenskom periodu pre donošenja akata o izmeni organizacije i sistematizacije radnih mesta premestio tužioca u organizacioni deo koji je novim aktom o sistematizaciji ukinuo, pa pošto tužilac na tom radnom mestu nije dobijao nikakve radne naloge i nije viđao poslovođu, tuženi suprotno obavezi iz člana 16. stav 4. Zakona o radu tužiocu nije obezbedio obavljanje poslova koji su bili predviđeni za to radno mesto i na taj način je stvorio otkazni razlog. Osim toga, 19 dana nakon donošenja akata na osnovu kojih je ukinuo organizacionu jedinicu u kojoj je tužilac radio, odnosno 12 dana nakon što je tužiocu otkazao ugovor o radu, tuženi je objavio oglas za popunu 66 radnih mesta, od kojih je za 5 radnih mesta tužilac bio kvalifikovan, tužilac je bio pozvan na razgovor povodom oglasa, pa je nesumnjivo da nije prestala potreba za radom tužioca kod tuženog, odnosno da potreba za ukidanjem radnog mesta nije bila objektivna i stvarna.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da ukidanje poslova na kojima je tužilac radio kod tuženog nije bilo objektivno i stvarno, te da je sprovedenim pravnotehničkim radnjama vezanim za organizaciju poslovanja izvršena zloupotreba otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Po navedenoj zakonskoj odredbi zaposlenom može da prestane radni odnos ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, kod tuženog nije prestala potreba za obavljanjem poslova za koje je tužilac kvalifikovan i koje je obavljao, na koji zaključak upućuju kratki vremenski period od premeštanja tužioca u drugu organizacionu jedinicu do donošenja rešenja o otkazu, kao i činjenice da njemu nakon premeštaja od 01.11.2022. godine nisu davani radni zadaci i da je 12 dana nakon prestanka radnog odnosa raspisan oglas za pet radnih mesta za koja je tužilac kvalifikovan.

Po odredbi člana 229. stav 2. ZPP, prvostepeni sud odlučuje koje će dokazi izvesti radi utvrđenja bitnih činjenica, pa kada je drugostepeni sud prihvatio činjenično utvrđenje prvostepenog suda koje je rezultat slobodne ocene sadržine izvedenih dokaza i potvrdio prvostepenu presudu. Nisu učinjene relativno bitne povrede odredaba postupka od strane drugostepenog suda iz razloga što je prvostepeni sud odbio dokazni predlog za saslušanje direktora tuženog na okolnost razloga za objavljivanje oglasa 12.02.2023. godine .

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković