Branilac okrivljene AA - advokat Marko Tomović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe ili odbije optužbu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u obrazloženju podnetog zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP navodeći da je sud okrivljenu oglasio krivom za radnju izvršenja koja uopšte nije preduzeta i u vreme u koje privatni tužilac nije dobio uvredljive poruke, te je u ponovnom postupku prvostepeni sud presudom K.br.46/23 od 04.04.2025. godine preinačio prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa radnje izvršenja stavljajući okrivljenoj na teret veću količinu kriminalne aktivnosti (menjajući vreme i način izvršenja krivičnog dela), iako je žalba privatnog tužioca izostala, na koji način je povredio načelo zabrane preinačenja na gore iz člana 453. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda preinačenjem prvostepene presude nije prekršena zabrana preinačenja na gore (reformatio in peius) propisana odredbom člana 453. ZKP, obzirom da prvostepena presuda nije izmenjena na štetu okrivljene ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je oglašena krivom, niti u pogledu krivične sankcije.

Naime, prvostepenom presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K br. 46/23 od 29.02.2024. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, a nakon izjavljene žalbe branioca okrivljene presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K br. 46/23 od 04.04.2025. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K br. 46/23 od 29.02.2024. godine samo u delu koji se odnosi na činjenični opis krivičnog dela tako što su iz prvog reda obrisane reči „po kanadskom vremenu“ i što umesto reči „sa svog Facebook naloga AA“ treba da stoje reči „preko aplikacije „Mesindžer“ i u delu odluke o troškovima krivičnog postupka.

Iz navedenog jasno proizilazi da pobijanom prvostepenom presudom nije izmenjena ranije doneta prvostepena presuda ni u pogledu pravne kvalifikacije dela za koje je okrivljena oglašena krivom, niti u pogledu kazne na koju je osuđena.

U vezi sa tim, izvršenim izmenama činjeničnog opisa dela u izreci presude na način što su izostavljene reči „po kanadskom vremenu“ i što su reči „sa svog Facebook naloga AA“ zamenjene rečima „preko aplikacije Mesindžer“, nije dodata nova radnja izvršenja, odnosno veća kriminalna volja, a samim tim ni veća kriminalna delatnost okrivljene na koji način bi se pogrošao njen položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije, već navedene izmene predstavljaju usklađivanje izreke presude sa činjeničnim stanjem utvrđenim u dokaznom postupku, a sve u granicama privatne tužbe, pa su suprotni navodi branioca okrivljene kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ali, u obrazloženju navedene povrede ističe da je privatni tužilac imao saznanja o tačnom imenu i prezimenu okrivljene počev od 17.06.2023. godine, te je kod takvog stanja stvari privatni tužilac mogao urediti tužbu najkasnije do 17.09.2023. godine, a to isti nije učinio blagovremeno, već po proteku subjektivnog roka od tri meseca, u smislu člana 65. stav 2. ZKP

Iznetim navodima branioca okrivljene, suštinski se ističe povreda odredbe člana 65. stav 2. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, branilac zahtevom ukazuje i na povredu člana 443. ZKP ističući da u žalbi branioca okrivljene nisu iznete nove činjenice, niti predloženi novi dokazi, pa nije bilo uslova da se glavni pretres ponovo otvori, te ističe da je izreka presude nerazumljiva, na koji način ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljene ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA- advokata Marka Tomovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković