Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22973/2024
26.06.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Marine Milanović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Bulatović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1389/2024 od 18.06.2024. godine, u sednici veća održanoj 26.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1389/2024 od 18.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2909/23 od 27.11.2023. godine delimično je usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode u periodu od 14.07.2022. godine do 03.04.2023. godine isplati iznos od 530.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.11.2023. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate, dok je odbijen deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa od 2.640.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 157.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1389/2024 od 18.06.2024. godine odbijene su žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu. Odbijeni su i zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postuka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, ne navodeći konkretne razloge za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. 

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, saglasno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode i to za pretrpljene duševne bolove zbog povrede slobode i prava ličnosti. Prvostepeni sud je visinu naknade štete utvrdio ocenom svih relevantnih činjenica, nalazeći da je pravična naknada, u smislu odredbe člana 200. ZOO, dosuđeni iznos od 530.000,00 dinara, što je drugostepeni sud prihvatio kao pravilno. Revident smatra da dosuđena pravična naknada nije pravilno odmerena, što ne može biti predmet ispitivanja u revizijskom postupku po reviziji izjavljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Kako revident ne dostavlja odluke u kojima je u drugim sudskim postupcima sa istim pravnim osnovom i istim ili bitno istovrsnim činjeničnim stanjem drugačije odlučeno, niti ukazuje na potrebu razmatranja određenog pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ili za novim tumačenjem prava, Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Na osnovu iznetog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 08.05.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude iznosi 2.110.000,00 dinara (iznos za koji je odbijen tužbeni zahtev), odnosno 17.989,77 evra. Imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne dostiže zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje, sledi da je revizija prvotužene nedozvoljena.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.