Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbi članova 441. i 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju je tuženi ukazao revizija se ne može izjaviti po članu 407. stav 1. tačke 1. – 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu ugovora o uređenju međusobnih odnosa zaključenog 21.10.2011. godine, kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima „...“, u Ogranku ..., ... . U relevantnom vremenskom periodu, u kom je vrednovan rad i odnos tužioca prema radu u svrhu utvrđenja koji zaposleni predstavlja tehnološki višak, tužilac nije obavljao poslove svog radnog mesta, već je obavljao poslove nekvalifikovanog radnika po nalogu rukovodilaca. Donošenju spornog rešenja, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, prethodilo je donošenje odluka i opštih akata tuženog, po kojima je izvršena optimalizacija broja izvršilaca na rukovodećim mestima, tako što je umesto tri predviđeno dva izvršioca na radnom mestu ... . Tuženi je izvršio bodovanje tri zaposlena na radnom mestu ... primenom četiri predviđena kriterijuma i tužilac je u tom postupku ostvario najmanji broj bodova.

Pošto tužilac u periodu za koji je izvršeno bodovanje nije obavljao poslove ..., već je po nalogu rukovodilaca faktički obavljao poslove nekvalifikovanog radnika bez donošenja pisane odluke, nižestepeni sudovi nalaze da je pobijano rešenje nezakonito. Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 113/17) zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Navedene promene poslodavca predstavljaju njegovu poslovnu politiku, koju sud nije ovlašćen da ceni u postupku ocene zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa po ovom osnovu, ali razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenog moraju biti opravdani. Pošto je u konkretnom slučaju predviđen prestanak radnog odnosa samo jednom, od ukupno 172 zaposlena, odnosno od 159 zaposlenih na neodređeno vreme, tuženi nije imao obavezu donošenja programa rešavanja viška zaposlenih. Međutim, pošto je predvideo smanjenje broja izvršilaca na radnom mestu ... sa tri na dva, dužan je bio da identifikuje koji zaposleni predstavlja višak primenom objektivnih i pravilnih kriterijuma. U konkretnom slučaju nije bilo uslova za izlaganje konkurenciji tužioca sa preostala dva zaposlena izvršioca na rukovodećim poslovima, pošto tužilac te poslove nije obavljao i pored toga što tuženi nije izmenio rešenje o međusobnim pravima i obavezama. Tužilac rad koji bi mogao da bude vrednovan i upoređen sa radom preostale dvojice zaposlenih faktički nije izvršavao, kao posledicu organizacije posla od strane tuženog, što rešenje čini nezakonitim.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su usvojili postavljeni tužbeni zahtev.

Činjenično je razjašnjeno da tužilac u vremenskom periodu u kome je izložen konkurenciji sa preostala dva zaposlena nije obavljao poslove ..., što je za posledicu imalo neuporedivost rezultata dobijenih primenjenim kriterijumima. Tužilac je faktički obavljao poslove nekvalifikovanog radnika po nalogu pretpostavljenih, koji se ne mogu dovoditi u ravan sa poslovima preostala dva izvršioca, koji faktički jesu obavljali poslove ... . Dakle, tužilac je kao posledicu organizacije rada tuženog u periodu u kom je vrednovan njegov rad obavljao poslove koji se po kvalitetu i kvantitetu nisu mogli upoređivati sa poslovima preostala dva zaposlena, što pobijano rešenje čini nezakonitim kako su to pravilno našli i nižestepeni sudovi.

Navode revizije kojima se pobija pravilnost utvrđenja bitnih činjenica Vrhovni sud nije razmatrao, pošto u situaciji kada je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu po članu 407. ZPP pravnosnažna presuda ne može da se pobija zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, pa je stavom drugim izreke odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka na osnovu odredbi člana 165. stav 1. i 154. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković