Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, taj vanredni pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je suvlasnica parcele .. KO Sremska Kamenica ukupne površine od 746m2, sa udelom od 380/746 idealnih delova. Planom generalne regulacije Mišeluka sa Ribnjakom („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 57/14 i 42/22) i Planom detaljne regulacije Mišeluka 2 u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 26/17) predmetna parcela je u celosti namenjena za saobraćajnu površinu, Ulicu ... . Parcela se delom, u površini od 473m2, koristi kao ulica. Preostali deo koji nije priveden nameni u površini od 273m2 koristi se za porodično stanovanje – izgrađene ograde susednih parcela .. i .. KO Sremska Kamenica, u svojini tužilje, predstavljaju faktičku regulacionu liniju. Tržišna vrednost označene parcele površine 746m2 iznosi 9.652.219,49 dinara, a vrednost tužiljinog suvlasničkog udela je 4.902.926,82 dinara.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su obavezali tuženog da nadoknadi tržišnu vrednost tužiljinog suvlasničkog udela na spornoj parceli i utvrdili pravo javne svojine tuženog sa tim udelom. Po stanovištu sudova, zasnovanom na članu 58. Ustava Republike Srbije i članu 1. Protokola 1 za Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, tužilji pripada pravo na traženu naknadu za njen suvlasnički udeo na celoj parceli, bez obzira što deo njene površine nije faktički priveden planskoj nameni, jer je parcela planskim aktima u celosti predviđena za javnu namenu – saobraćajnicu, tako da je na taj način smanjena mogućnost njenim raspolaganjem (i tim preostalim delom), imajući u vidu plansku namenu i činjenicu da je ona delimično privedena toj nameni.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta da su nižestepeni sudovi u ovom sporu pogrešno primenili materijalno pravo i da zato činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Odredbom člana 58. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije zajemčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, i predviđeno da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Prema članu 1. stav 1. Protokola 1 za Evropsku konvenciju, svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, i niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Stavom drugim te odredbe propisano je da to ni na koji način ne utiče na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi se regulisalo korišćenje imovine u skladu sa opštim interesom, ili da bi se obezbedila naplata poreza ili drugih dažbina.

U konkretnom slučaju, deo sporne parcele u susvojini tužilje je bez sprovedenog upravnog postupka utvrđivanja javnog interesa i eksproprijacije priveden nameni predviđenoj planskim dokumentima, i koristi se kao javna površina – ulica. Na taj način tužilja je faktički lišena prava susvojine na tom delu parcele (tzv. faktička eksproprijacija), bez određene naknade (u upravnom ili sudskom postupku), propustom nadležnih organa da sprovedu taj postupak i tužilji isplate naknadu u visini tržišne vrednosti. Deo parcele je faktičkim putem postao dobro u opštoj upotrebi i u javnoj svojini tuženog, saglasno članu 10. stav 2. i stav 10. Zakona o javnoj svojini.

Međutim, nižestepeni sudovi su dosudili tužilji naknadu i za preostali deo površine sporne parcele koji faktički nije priveden planiranoj nameni i u odnosu na taj deo utvrdili pravo javne svojine tuženog. Uporište za stav da tužilji pripada naknada za njen suvlasnički udeo i na tom delu parcele nižestepeni sudovi nalaze u odlukama Evropskog suda za ljudska prava navedenim u obrazloženju prvostepene presude, u kojima je izraženo stanovište da i u slučaju kada nije došlo do de facto eksproprijacije, donošenjem akata javne vlasti kojima je utvrđen interes za izgradnju javnih objekata može doći do mešanja, odnosno ograničenja prava vlasnika na mirno uživanje imovine zbog neprivođenja zemljišta nameni u dužem vremenskom periodu, čime se kod vlasnika stvara osećaj nesigurnosti u pogledu toga šta će biti sa njegovom imovinom.

Za primenu označenog pravnog stanovišta u odnosu na deo predmetne parcele koji faktički nije priveden nameni, po shvatanju revizijskog suda, u ovom slučaju nisu utvrđene sve činjenice na osnovu kojih bi se mogao izvesti zaključak da je i u odnosu na taj deo zemljišta povređeno tužiljino pravo na mirno uživanje imovine. Iz činjeničnog utvrđenja sledi da se deo predmetne parcele koji faktički nije priveden planskoj nameni koristi za porodično stanovanje i da izgrađene ograde susednih parcela .. i .. KO Sremska Kamenica čine faktičku regulacionu liniju. Prema daljem činjeničnom utvrđenju, navedene parcele su u tužiljinoj svojini, iz čega proizilazi da tužilja koristi deo predmetne parcele koji iz tog razloga nije faktički priveden planskoj nameni, tako da joj površina tog dela parcele nije oduzeta, a nije utvrđeno na koji je način ona donošenjem planskih akata ometena u mirnom uživanju tog dela parcele i zašto joj se naknada dosuđuje za njen suvlasnički udeo na celoj parceli.

Iz navedenih razloga, obe nižestepene presude su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će utvrditi na koji način je povređeno tužiljino pravo na mirno uživanje imovine – dela predmetne parcele koji nije priveden planskoj nameni i koji je faktički (ogradom) pripojen parcelama .. i .. u njenoj svojini, u odnosu na način na koje je to zemljište ona koristila pre donošenja planskih akata, a naročito u pogledu mogućnosti raspolaganja tim zemljištem. Tek na osnovu utvrđenja tih činjenica sudovi će moći da odluče o pravu tužilje na naknadu i za deo predmetne parcele koji nije faktički priveden planskoj nameni i njenoj visini, kao i obimu prava javne svojine tuženog.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković