Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je potraživanje tužioca po osnovu meničnog duga tuženih, a pobijanom presudom je preinačena prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbenih zahtev tužioca. Pobijana odluka je doneta primenom pravila o teretu dokazivanja i odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pošto se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, uz ispunjenost nekog od uslova propisanog članom 404. ZPP-a, to sledi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP jer se revizijom u stvari pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. Revizijski navodi kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP nisu bili predmet razmatranja jer ne predstavljaju razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 404. ZPP.

Iz tog razloga Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužba radi duga podneta je 11.12.2009. godine. Vrednost predmeta spora je 58.168,44 dinara.

Kako je revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti ista nije dozvoljena, prema članu 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković