Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18 i 10/23), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 10/23) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. Naime, predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime neisplaćenog dela zarade u utuženom periodu, zbog neuvećanja koeficijenta za obračun zarade u periodu kada je tužilji isplaćivana naknada zarade. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je ona u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme na mestu nastavnika ... i da joj tužena uvećanje od 4% na ime starešinstva nije plaćala u utuženom periodu, u mesecima kada je bila odsutna sa rada, po različitim osnovama. Odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu pošto su dati razlozi za usvajanje tužbenog zahteva u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava o uvećanju koeficijenta zarade nastavniku – razrednom starešini, koji se ima obračunavati i kod naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora, državnih praznika, bolovanja i školskih raspusta, a ne samo za časove efektivnog rada. Pri tom, tužena uz reviziju nije priložila različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično - pravnoj situaciji iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnom stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Iz tih razloga ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije tužene ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tuženu, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom Zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete, tužilac je podneo 31.10.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 18.644,02 dinara.

Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju s obzirom da isti nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković