.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24427/2024
16.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica, Tatjane Matković Stefanović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Marko N. Nikolić, advokat u ..., protiv tuženog AD „ELEKTROMREŽA SRBIJE“ Beograd, čiji je punomoćnik Srđan Arsić, advokat u ..., radi utvrđenja i naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1859/2024 od 28.08.2024. godine, u sednici održanoj dana 16.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1859/2024 od 28.08.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1859/2024 od 28.08.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 10883/20 od 12.02.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P 10883/20 od 04.03.2024. godine, stavom prvim izreke odbačena je tužba tužioca protiv tuženog u delu tužbenog zahteva kojim je tražio da se utvrdi postojanje prava stvarne službenosti prolaza dalekovoda jačine 400 kv, br. 460 TS Niš 2-TS Leskovac 2 na poslužnom dobru u svojini tužioca i to nepokretnosti na kp. br. .. upisane u ln. br. .. KO ..., a u korist tuženog kao vlasnika povlasnog dobra, u površini od 2368 m2, u opisanim merama i granicama, kao nedozvoljena. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za konstituisanu stvarnu službenost na kp. br. .. upisane u ln. broj .. KO ..., isplati iznos od 66.778,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja od 12.02.2024. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od 147.753,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Četvrtim stavom izreke, odbijen je deo zahteva tužioca kojim je tražio isplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova postupka iz stava tri izreke presude, za period počev od dana presuđenja do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1859/2024 od 28.08.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P 10883/20 od 04.03.2024. godine u drugom i trećem stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite je naknada za stvarnu službenost prelaska vodova vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca na osnovu člana 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka o obavezi tuženog na isplatu tužiocu predmetne naknade doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine. Po pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenom na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine pravni osnov spornog potraživanja proizlazi iz odredbi članova 51. i 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pošto je izgradnjom kabla električne energije sa dozvolom nadležnog organa konstituisana zakonska stvarna službenost, za koju pripada naknada sa rokom zastarelosti iz člana 371. ZOO, koji teče od stavljanja u funkciju elektromreže. Ocenu prigovora zastarelosti sudovi su zasnovali na zaključku da je izgradnjom elektromreže sa dozvolom nadležnog organa konstituisana zakonska službenost na povlasnom dobru tužioca, što je zakonski osnov prava na naknadu, za koju važi zastarni rok propisan odredbom člana 371. ZOO. Stoga nema potrebe za izuzetnom dozvoljenošću revizije radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti radi ujednačavanja sudske prakse, niti radi novog tumačenja prava.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i naknade podneta je 03.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 66.778,00 dinara.
S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu, u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Miljuš,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
