Tuženi je podneo odgovor na reviziju, a troškove za sastav tog odgovora je tražio.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom, pravni prethodnik tužilaca, sada pok. GG, je počev od 22.11.1978. godine bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, s tim da je 13.10.2008. godine premešten na radno mesto čistača ulica. Povodom spornog događaja, imenovani je predao tuženom 02.07.2014. godine svojeručno pisanu izjavu u kojoj je naveo da tog dana nije doručkovao, da je u 11,30 časova popio redovnu terapiju, da mu je neki čovek dao novac koji je dugovao izvesnoj tetka DD da joj odnese, da ju je zatekao kako peče rakiju i da je, zaboravivši na prethodno popijene lekova, popio dve rakijice. Na navode iz Upozorenja tuženog o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu broj .. od 03.07.2014. godine, da je učinio povredu radne obaveze u vidu nesavesnog i nemarnog izvršavanje obaveza i dužnosti, neodgovornog raspolaganja i korišćenje sredstava rada i opijanja u toku rada, izjasnio se da su navodi tačni, ali da je on bio pod lekovima za smirenje, iz kog razloga ga je mala količina alkohola opila da nije znao šta se desilo. Povodom istog upozorenja sindikat tuženog je dostavio mišljenje da je saglasan da je imenovani učinio povredu radne obaveze, ali je predloženo da se uzmu u obzir njegov staž i socijalni status. Osporenim rešenjem tuženog broj .. od 14.07.2014. godine otkazan je ugovor o radu sada pok. GG iz istih razloga kao u navedenom upozorenju. Iz priložene medicinske dokumentacije je utvrđeno da je sada pok. GG bolovao od epilepsije. Prema nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra, lečen je unazad deset godina od strane neurologa i psihijatra zbog raznih tegoba, sa postepenim razvojem alkoholne zavisnosti, odnosno od duševnih ponašanja prouzrokovanih upotrebom alkohola, kada je dolazilo i do epileptičnih napada, s tim da se neredovno javljao na kontrolne preglede (imao je samo jednu kontrolu u martu 2014. godine kada je bio u stabilnom stanju), pa se uzimajući u obzir karakteristike propisanih lekova za lečenje alkoholne zavisnosti ne može govoriti o značajnom uticaju istih na njegovo rasuđivanje. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko- finansijske struke utvrđena je visina neto iznosa zarade i otpremnine od 1.544.887,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je osporeno rešenje tuženog doneto u zakonito sprovedenom postupku, tokom koga je dokazano da je kritičnom prilikom sada pok. GG, pre konzumacije alkohola, izvršio povrede radnih obaveza, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i dužnosti i neodgovorno raspolaganje i korišćenje sredstava rada, a koje su mu tim rešenjem stavljene na teret. Pritom, imao je u vidu da su sve izjave koje je sada pok. GG dao istovetne u pogledu načina izvršenja ovih povreda, da je on u svesnom stanju, odnosno pri čistoj svesti napustio mesto rada i ostavio poverena sredstva rada da bi završio svoju privatnu obavezu ili, prema drugoj izjavi, da bi se umio. Istovremeno, prema oceni drugostepenog suda, on nije dao opravdane razloge za odlazak u drugi kraj grada, a ukoliko je i morao da ode u drugi reon, zbog čega je ostavio sredstva rada kojima je bio zadužen. Sledom toga, zaključio je da je sada pok. GG, pre konzumiranja alkohola, u svesnom stanju napustio reon gde je bio upućen na rad, koje postupanje ima sva obeležja povrede propisane kao nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i dužnosti, kao i da je sredstva rada pri čistoj svesti ostavio na ulici, što znači neobezbeđena, a koje ponašanje je propisano kao neodgovorno raspolaganje i korišćenje sredstava rada. U odnosu na treću povredu radne obaveze koja mu je otkaznim rešenjem stavljena na teret - u vidu opijanja u toku rada, drugostepeni sud je našao da nema odgovornosti sada pok. GG, jer ta povreda nije počinjena skrivljeno, s obzirom na prirodu alkoholizma, kao bolesti zavisnosti, od koje se imenovani lečio od 2002. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 179. tačka 2) Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 32/13 ), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 24. Aneksa ugovora o radu broj 368/20 od 11.03.2013. godine, predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca na osnovu člana 179. tač. 2) i 3) Zakona o radu i člana 109. stav 1. tač. 3) i 4) Kolektivnog ugovora kod poslodavca, ako svojom krivicom učini povredu radnih obaveza: neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza (tačka 1); nezakonito, necelishodno ili neodgovorno raspolaganje ili korišćenje sredstava rada (tačka 2); dolazak na rad u napitom stanju ili opijanje u toku rada (tačka 53).

Kod utvrđenog da je spornom prilikom sada pok. GG u svesnom stanju, pre konzumiranja alkohola, napustio reon gde je bio upućen na rad i ostavio neobezbeđena sredstva rada, učinio je povrede radnih obaveza koje su članom 24. tač. 1) i 2) Aneksa ugovora o radu od 11.03.2003. godine predviđene kao nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i kao neodgovorno raspolaganje i korišćenje sredstava rada, pa mu je osporenim rešenjem tuženog u zakonito sprovedenom postupku otkazan ugovor o radu. Pre donošenja tog rešenja upozoren je na razloge za otkaz ugovora o radu, saglasno članu 180. Zakona o radu, čime mu je omogućeno pravo na odbranu.

S obzirom da je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužiocima naknadi štetu primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovan je, po oceni Vrhovnog suda, revizijski navod kojim se u suštini ukazuje na odsustvo skrivljenog ponašanja sada pok. GG, odnosno da je njegovo napuštanje radnog mesta i sredstva za rad isključivo posledica delovanja njegove bolesti, zbog toga što iz nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra nije utvrđeno da je on spornom prilikom bio neuračunljiv, odnosno u stanju u kome nije mogao da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima, dakle, ni usled simptomatske epilepsije od koje je bolovao, a niti lekova koje je kao terapiju popio spornog dana.

Takođe, otkaznim rešenjem tuženog su sada pok. GG stavljene na teret tri povrede radne obaveze, koje su sve kao posebne predviđene navedenim Aneksom ugovora o radu i kao takve, dakle, postoje nezavisno jedna od druge, pa nije osnovan ni navod revizije kojim se tvrdi suprotno.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužilaca odbijena kao neosnovana, odbijen je njihov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, dok troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković