Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca: AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Bojan Dobrijević, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove Čukarica iz Beograda, čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1837/23 od 23.10.2024. godine, u sednici održanoj 13.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1837/23 od 23.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1837/23 od 23.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P1 88/19 od 20.01.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci pretrpeli zlostavljanje na radu od strane tužene koje se ogleda u povredi dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud obaveže tuženu kao poslodavca da izda zabranu daljeg preduzimanja akata narušavanja zdravlja, povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta i narušavanja psihičkog zdravlja tužilaca. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati tužiocima iznose od po 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.01.2023. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da im tužena naknadi nematerijalnu štetu u preostalom delu i to na ime duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda preko dosuđenih iznosa od po 70.000,00 dinara do traženih iznosa od po 100.000,00 dinara, a za iznos od po 30.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od po 100.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.08.2022. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose naknade nematerijalne štete iz stava trećeg izreke prvostepene presude za period počev od 30.08.2022. godine do 19.01.2023. godine. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 444.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1837/23 od 23.10.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke i žalba tužilaca u tom delu odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, pa su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca da se utvrdi da su pretrpeli zlostavljanje na radu od strane tužene koje se ogleda u povredi dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta i da se obaveže tužena da isplati tužiocima na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda iznos od po 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.01.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude, pa je odbijen kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova prvostepenog postupka u iznosu od 444.300,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj solidarno plate troškove parničnog postupka u iznosu od 159.400,00 dinara. Stavom petim izreke obavezani su tužioci da tuženoj solidarno plate troškove postupka po žalbi u iznosu od 22.500,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje da su tužioci pretrpeli zlostavljanje na radu od strane tužene i naknada nematerijalne štete, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da tužbeni zahtevi nisu osnovani. Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge pobijane odluke, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene odredbe člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br. 36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja. Tužioci nisu uz reviziju dostavili presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, bitna povreda odredaba parničnog postupka, na koju revizija ukazuje, nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, primenom člana 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu ovaj spor spada u parnice iz radnih sporova, dok je stavom 5. istog člana propisano da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete zbog zlostavljanja na radu, tužioci su podneli 29.07.2016. godine. Pobijana vrednost predmeta spora za svakog od tužilaca (koji nisu jedinstveni suparničari) je 70.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja za svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 29. stav 5. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Pravno dejstvo ove posebne odredbe (član 441. ZPP) isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 436. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković