.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3089/2025
17.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženog „EPS“ a.d. Beograd, Ogranak „RB Kolubara“ Lazarevac, čiji je punomoćnik Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1824/25 od 19.06.2025. godine, u sednici održanoj 17.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1824/25 od 19.06.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1824/25 od 19.06.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1824/25 od 19.06.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 13/24 od 15.04.2025. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćene vrednosti radnog sata u 2021. i 2022. godini isplati 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, kao i da na dosuđene iznose naknade štete uplati za tužioca nadležnom Republičkom fondu za PIO doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i da na ime naknade štete zbog nezakonitog umanjenja naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u poslednje tri godine, računajući od dana podnošenja tužbe isplati 3.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, kao i da na dosuđene iznose naknade štete uplati za tužioca nadležnom Republičkom fondu za PIO doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, te je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 1.210,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju, tražeći troškove revizijskog postupka.
Prema odredbi člana 404 stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
Predmet tužbenog zahteva je isplata naknade štete zbog manje vrednosti radnog sata u 2021. i 2022. godini, kao i zbog nezakonitog umanjenja naknade zarade za vreme korišćenje godišnjeg odmora u poslednje tri godine, sa zahtevom za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužioca u ovom sporu radi razmatranja spornog pravnog pitanja. U konkretnom slučaju prosečna zarada tužioca na godišnjem nivou i zarada po mesecima je imala rast u 2021 u odnosu na 2020. godinu i u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu, u poređenju sa prosečnom zaradom svih zaposlenih kod tuženog u 2020. i 2021. godini, te kako je kod obračuna zarade tužioca, tuženi primenjivao vrednost radnog sada koja nije manja od vrednosti radnog sata propisane članom 31. stav 3. PKU tuženog (da prosečna zarada u tekućoj kalendarskoj godini ne može biti manja od prosečne zarade u prethodnoj kalendarskoj godini) to je pravilno odbijen tužbeni zahtev. Ožalbena odluka je u skladu sa pravnim shvatanjem i odlukama Vrhovnog suda u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta dana 22.01.2024. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 13.000,00 dinara.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403 stav 3 Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP zbog čega je u smislu odredbe člana 165. odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
