Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/2023 – dr. zakon) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije tužioca ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je isključivi vlasnik kp. br. .../... upisane u listu nepokretnosti broj ... KO ... i vlasnik kp. br. .../..., upisane u listu nepokretnosti broj ... KO ..., sa udelom od 10341/11056, koje parcele je stekao 2004. godine. Tužilac je u državini predmetnih nepokretnosti. Ove parcele su u katastru nepokretnosti upisane kao poljoprivredno zemljište i nalaze se u obuhvatu važećeg Plana detaljne regulacije „Dela radne zone Kragujevac i zone poslovanja - servis 2“, koji je donet 16.06.2018. godine („Službeni list Grada Kragujevca“ br. 16/2018). Navedenim planom je kp. br. .../... KO ..., određena po nameni kao poslovanje 1, dok je mali deo na severoistoku te parcele planiran za javnu namenu - saobraćajnicu u površini od 29 m2, a istočni deo parcele broj .../... KO ..., planiran je za javne namene - saobraćajnicu (1425 m2), saobraćajne površine (3921 m2), zaštitno zelenilo (1192 m2) i regulaciju korita reke Lepenice (1357 m2) u merama i granicama bliže određenim veštačenjem veštaka geodetske struke. Uvidom na terenu i u grafičku bazu katastra podzemnih voda, utvrđeno je da je u istočnom delu kp. br. .../..., pored korita reke Lepenice, izvedena linija kolektora fekalne kanalizacije. Površina javne namene na parceli .../... KO ... iznosi 29 m2, dok površina javne namene na parceli br. .../... KO ... iznosi 7895m2, pri čemu odgovarajući udeo tužioca na istoj parceli iznosi 7384 m2.

Parele .../... i .../..., obe KO ..., nalaze se na terenu pored državnog puta sa oznakom 24 І B reda Batočina - Kragujevac, istočno od kružnog toka kod „krsta“, preciznije pored izlazne saobraćajnice ka državnom putu. Lokacija u širem području je dosta atraktivna za izgradnju svih vrsta građevinskih objekata s obzirom da je u blizini industrijska zona, kao i radna zona Kragujevca, zona poslovanja Petrovačka magistala, postojeći „Data centar“ i mnogi drugi poslovni objekti. Lokacija je dobro saobraćajno povezana sa svim delovima grada. Udaljenost od gradskog jezgra je oko 3,5 km. Predmetne parcele su neobrađene, neizgrađene i bez infrastrukture. Značaj parcele u budućoj javnoj nameni utiče na tržišnu vrednost predmetnih parcela, budući da su parcele ušle u obuҳvat PGR „Radna zona Kragujevac i zona poslovanja“, kao i za buduću putnu infrastrukturu.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštka građevinske struke utvrđeno je da tržišna vrednost kp. br. .../... i kp. br. .../..., obe KO ..., iznosi 60 evra po m2, odnosno 7.040,00 dinara po m2. Kako je površina u vlasništvu tužioca, koja je predviđena za javnu namenu u površini 7.413m2, to ukupna vrednost udela tužioca iznosi 52.187.520,00 dinara. U konkretnoj situaciji nije doneto rešenje o eksproprijaciji za predmetne parcele, niti su privedene nameni u skladu sa Planom detaljne regulacije „Dela radne zone Kragujevac i zone poslovanja – servis 2“.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravnosnažno odbili tužbeni zahtev tužioca, imajući u vidu da tužilac nije lišen imovinskog prava na spornim parcelama. Prema stanovištu nižestepenih sudova, postojanje planskog akta kojim je predviđeno da se na spornim parcelama izgradi javna saobraćajnica, saobraćajna površina, zaštitno zelenilo, kao i regulacija korita reke Lepenice u merama i granicama bliže određenim veštačenjem, predstavlja tek uslov za utvrđenje javnog interesa za eksproprijaciju u smislu čl. 20. st. 1. i 4. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu to ne znači da će se planski akti realizovati. Donošenje planskog akta, prema zaključku nižestepenih sudova, samo po sebi ne znači da je zemljište istovremeno postalo dobro u opštoj upotrebi i javnoj svojini, već da ono to postaje tek pravnosnažnošću rešenja o eksproprijaciji, odnosno faktičkom radnjom privođenja zemljišta planskoj nameni, što nije učinjeno u konkretnom slučaju.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Ustav RS u odredbi člana 58. jamči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), tako što propisuje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Iz navedene ustavne odredbe proizlazi da do dozvoljenog oduzimanja prava svojine, koja ne predstavlja povredu prava na imovinu, dolazi pod kumulativno ispunjenim uslovima, i to: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Protokolom broj 1. uz Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 1. garantuje se zaštita imovine, tako što je propisano da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine i da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Stavom 2. istog člana Protokola, propisano je da prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima, ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

Planskim dokumentima određuje se namena zemljišta, kao način njegovog korišćenja. Površina javne namene jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom. U konkretnom slučaju, tužilac nije faktički lišen svoje imovine i ovlašćenja koje čine sadržinu prava svojine, jer donetim Planom detaljne regulacije „Dela radne zone Kragujevac i zone poslovanja - servis 2“ („Službeni list Grada Kragujevca“ br. 16/2018 - donet 16.06.2018. godine) tužilac nije sprečen da predmetne parcele drži, da ih koristi i da njima raspolaže, u granicama određenim zakonom (član 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Postojanje planskog akta, prema kome su predmetne parcele namenjene za javne namene – saobraćajnicu, saobraćajne površine, zaštitno zelenilo i regulaciju korita reke Lepenice, tek predstavlja uslov da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju, pošto usvajanje planskog akta ne znači da će nužno i doći do njegove realizacije u smislu odredbe člana 20. stav 1. i 4. Zakona o eksproprijaciji. Parcele, koje su u suvlasništvu tužioca, nisu eksproprisane niti su privedene nameni koja je za njih predviđena planskim aktom već su, suprotno tome, u državini tužioca, a to što on može da ima legitimna očekivanja da ostvari pravo na naknadu tržišne vrednosti za te nepokretnosti, kada i ako uopšte dođe do realizacije postojećeg planskog akta, ne znači da je tužena dužna da mu u ovom trenutku isplati predmetnu naknadu. Parcele u vlasništvu tužioca se ne koriste za javne namene i ne predstavljaju površine javne namene da bi tuženi bio u obavezi da tužiocu isplati njihovu tržišnu vrednost.

Tužilac je naveo da je sporne parcele stekao 2004. godine i da je planirao da izgradi prostor za skladištenje. Međutim, tokom postupka isti nije priložio dokaze na okolnost da je nadležni organ doneo odbijajuće rešenje po njegovom zahtevu za izdavanje odobrenja za gradnju. Sa tim u vezi, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da samo postojanje ideje za korišćenje parcele na određeni način (za izgradnju) bez postojanja akata koji su usmereni ka tom cilju, ne govore u prilog postojanja ozbiljne, stvarne namere vlasnika da nepokretnost koristi upravo na taj način. Čak i u situaciji da je tužiocu uskraćeno da parcele koristi na način kako je to činio pre donošenja planskog akta, tužilac je bio dužan da dokaže koliko iznosi šteta koju trpi usled ovog ograničenja, odnosno, da li je zbog postojanja navedenog planskog akta došlo do umanjenja tržišne vrednosti nepokretnosti. Tužiocu nije zabranjeno prometovanje nepokretnosti, imajući u vidu navode kojima je ukazivao na to da iste ne može da prometuje. Revizijski navodi tužioca da nije mogao tokom godina nikom da otuđi zemljište irelevantni su kod činjenice da isti nije tokom postupka dokazao da je tako nešto uopšte pokušavao.

Konačno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nesprovođenje planskih akata u dužem vremenskom periodu može povrediti pravo vlasnika imovine obuhvaćene planskim aktom na mirno uživanje njegove imovine i bez oduzimanja imovine, ali da se u konkretnom slučaju radi o neprivođenju nameni parcela predviđene planskim aktom za javnu namenu i to u periodu od 3 godine, što se ne može smatrati dužim vremenskim periodom. Pravo države i jedinica lokalne samouprave da planskim aktima vrše urbanističko planiranje, naročito u većim gradovima, nije upitno sa stanovišta zakona (legalnosti) i vrši se u opštem interesu. Sa stanovišta odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. stav 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, kao i u vezi stavova izraženim u presudama Evropskog suda za ljudska prava, donošenjem planskih akata i njihovim nesprovođenjem u nerazumno dugom vremenskom periodu može biti povređeno pravo vlasnika na mirno uživanje imovine i u slučaju kada aktivnosti države ne idu toliko daleko da vlasnika liše svojine na određenom dobru koje čini njegovu imovinu. Period od tri godine, međutim, ne može stvoriti neizvestnost kod tužioca kao vlasnika nepokretnosti i povrediti mu pravo na imovinu garantovano čl. 58 Ustava RS. Sledom svega napred navedenog, pravilna je odluka nižestepenih sudova u pogledu neosnovanosti tužbenog zahteva za isplatu utuženog iznosa sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković