.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1995/2025
25.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Dragane Marinković, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog JP za komunalnu privredu „Lazarevac“ iz Lazarevca, čiji je punomoćnik Dušan Marković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 588/24 od 19.02.2025. godine, u sednici veća održanoj 25.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 588/24 od 19.02.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 588/24 od 19.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 398/23 od 11.12.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade za korišćenje godišnjeg odmora isplati, i to: tužiocu AA za period od juna 2020. godine zaključno sa avgustom 2020. godine, tužiocu BB za period od januara 2018. godine zaključno sa septembrom 2020. godine, tužiocu VV za peirod od februara 2020. godine zaključno sa septembrom 2020. godine i GG za period od januara 2020. godine zaključno sa junom 2020. godine, isplati iznose bliže navedene, za svakog tužioca ponaosob, ovim stavom izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma do isplate. Stavom drugim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca AA i BB preko dosuđenih novčanih iznosa u stavu jedan izreke do traženih pojedinačnih iznosa za period od septembra 2017. godine zaključno sa septembrom 2020. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma do isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca VV i GG preko dosuđenih novčanih iznosa u stavu jedan izreke do traženih pojedinačnih iznosa za period od novembra 2017. godine zaključno sa septembrom 2020. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma do isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 588/24 od 19.02.2025. godine. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 398/23 od 11.12.2023. godine u stavu dva, tri i četiri izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilacaza naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20,10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade troškova na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužilaca nižestepeni sudovi su odlučili uz zaključak da je naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora obračunata zajedno sa naknadom troškova ishrane u toku rada u skladu sa odredbama Kolektivnog ugovora tuženog, kako je to utvrdio sudski veštak, osim za mesece koji su dosuđeni u izreci, pozivajući se da šifre za obračun zarada koje se formiraju u programu za obračun zarade predstavljaju akt ekonomske, odnosno matematičke tehnike, a ne pravni akt, pa da je u preostalom delu neosnovan tužbeni zahtev tužilaca.
U skladu sa navedenim, Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 05.10.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilaca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
