.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 92/2025
25.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Đurica, predsednika veća, Jasminke Obućina, Jasmine Stamenković, Vladislave Milićević i Ivane Rađenović članova veća, u parnici po tužbi tužioca Fond za razvoj Republike Srbije, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ristić, advokat iz ..., radi duga, vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela 2.623.951,33 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2412/23 od 05.10.2023. godine, u sednici održanoj dana 25.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2412/23 od 05.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2412/23 od 05.10.2023. godine, u stavu prvom izreke, preinačena je presuda Privrednog suda u Kragujevcu P 655/2022 od 26.01.2023. godine, čiji je sastavni deo rešenje P 655/22 od 28.03.2023. godine i presuđeno tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati 4.828.548,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.623.951,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.07.2022. godine do isplate, te obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 250.020,00 dinara. U stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati 135.885,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju po osnovu odredbe člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...10/23 – dr. zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 2.623.951,33 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom od 15.07.2022. godine do isplate, kao i iznos od 2.204.597,47 dinara na ime zakonske zatezne kamate. Prema činjeničnom utvrđenju tuženi je kontrolni član privrednog društva u prinudnoj likvidaciji sa udelom od 100% u kapitalu društva, pa isti u skladu sa članom 548. stav 3. u vezi sa članom 62. stav 5. Zakona o privrednim društvima odgovara neograničeno solidarno za obaveze privrednog društva i nakon brisanja društva iz registra kod APR. Drugostepeni sud je zaključio da istaknuti prigovor zastarelosti nije osnovan budući da se radi o ugovoru o bankarskom poslovanju, pri čemu se ne primenjuje rok od tri godine koji se odnosi na povremena davanja. Radi se o institutu ispunjenja ugovorne obaveze, pri čemu ugovor nije raskinut, pa se dospelost obaveze ima računati od dospelosti poslednjeg anuiteta i to od 30.06.2014. godine. Kako je tužba podneta 27.07.2022. godine, to nije istekao desetogodišnji rok zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, prema zaključku drugostepenog suda.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana drugostepena odluka, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi tuženog u pogledu rokova zastarelosti i primeni člana 372. i 373. Zakona o obligacionim odnosima nisu relevantni. Navedeno iz razloga što se u konkretnom slučaju radi o potraživanju iz ugovora o kreditu, dakle, ugovoru iz oblasti bankarskog poslovanja, na koje ugovore se primenjuje opšti rok zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima. Ovakvo stanovište o opštem zastarnom roku i dospeću potraživanja za naplatu u situaciji kada ugovor o kreditu nije raskinut, izraženo je i u odluci Vrhovnog suda Prev 1416/23, pri čemu se posebnom revizijom tuženog se ne ukazuje na postojanje drugačijih sudskih odluka povodom postupaka u istim ili sličnim činjenično pravnim situacijama.
Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS 72/11...10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 480. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. Prema odredbi čl. 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija.
Prema odredbi člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11...10/23 – dr. zakon) u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je u tužbi od 27.07.2022. godine označio vrednost predmeta spora koja ne prelazi dinarsku protivrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije. Naime, glavni dug iznosi 2.623,951,33 dinara, pri čemu se razlika do ukupno dosuđenog iznosa 4.828.548,80 dinara odnosi na kamatu, koja se u u skladu sa članom 28. Zakona o parničnom postupku ne uzima u obzir prilikom utvrđivanja prava na izjavljivanje revizije.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.
Pritom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku prema kome je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Đurica,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
