Prema stanju u spisima predlogom podnetim sudu 10.03.2022. godine predlagač je zahtevao otvaranje sudskog depozita radi prijema novčanog iznosa od 4.920.000,00 dinara u korist protivnika predlagača, a kao razloge za otvaranje depozita naveo je da je protivnik predlagača na njegov račun uplatio navedeni novac bez osnova jer osim što je punomoćnik druge strane u parnici u kom postupku je protivnik predlagača tuženi, predlagač nema nikakav pravni odnos po kome bi primio ovaj novac od protivnika predlagača. Postupajući po ovom predlogu prvostepeni sud je rešenjem od 05.07.2022. godine dozvolio otvaranje depozita i uplata predlagača iznosa od 4.920.000,00 dinara u korist protivnika predlagača, naložio uplatu ovog iznosa u roku od 8 dana i pozvao protivnika predlagača kao korisnika depozita da položeni iznos podigne u računovodstvu u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti ovog rešenja ili da u istom roku dostavi izjavu da uplaćeni iznos ne želi da primi, što ako učini sud će pozvati predlagača da deponovani novac preuzme i obavezan protivnik predlagača na naknadu troškova depozita. Ovo rešenje dostavljeno je protivniku predlagača 21.07.2022. godine. Protivnik predlagača je podneskom od 03.08.2022. godine izjavio da ne želi da primi deponovani iznos i da isti neće podići, da bi 16.11.2022. godine povukao ovu izjavu. Nakon što je obavešten o postupanju protivnika predlagača, predlagač je tražio oglašenje pravnosnažnosti i izvršnosti rešenja i postupanje suda prema stavu 1. tačka 4. pravnosnažnog rešenja u smislu člana 218. stav 2. ZVP. Nakon toga pobijanim rešenjem sud koji je odredio prijem depozita, doneo je pobijano rešenje kojim je odredio izdavanje predmeta iz depozita protivniku predlagača.

Kod ovakvog stanja u spisima nižestepeni sudovi su naložili sudu koji je primio novac u depozit da ga izda protivniku predlagača, a preko ovlašćenog lica u smislu člana 218. i 222. ZVP.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe glave XIII Zakona o vanparničnom postupku koja reguliše postupak sudskog depozita.

Naime, odredbom člana 215. ZVP propisano je da ako sud ne odbaci predlog doneće rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit i odrediti način čuvanja, a odredbom člana 216. istog zakona je propisano da ako je deponovanje izvršeno u korist određenog lica, sud će pozvati to lice da u određenom roku primi predmet iz depozita ako ispuni određeni uslov za predaju. Odredbom člana 218. ZVP propisano je da ako lice u čiju korist je predat predmet izjavi da isti ne prima, sud će o tome izvestiti predlagača i tražiti da se u određenom roku izjasni (stav 1.), a ako lice u čiju je korist primljen predmet u sudski depozit isti ne podigne u određenom roku, sud će rešenjem pozvati predlagača (deponenta) da preuzme predmet (stav 2.), a predmeti primljeni u depozit se izdaju na osnovu rešenja suda koji je odredio prijem (stav 3.), dok je odredbom člana 222. istog Zakona propisano da ako lice u čiju korist je predmet primljen u sudski depozit ili deponent koji je uredno pozvan da preuzme predmet isti ne podigne u roku od 3 godine od dana prijema urednog poziva, sud će rešenjem utvrditi da je predmet postao državna svojina, odnosno da pravo raspolaganja pripada jedinici lokalne samouprave na čijem se području predmet nalazi. Iz ovih odredbi proizilazi da je donošenje rešenja o izdavanju predmeta iz depozita uslov bez koga ne može biti izdavanje predmeta, a da donošenju takvog rešenja prethodi najpre izjašnjenje lica u čiju korist je otvoren depozit, a potom i izjašnjenje predlagača o izjašnjenju postupanja lica u čiju korist se depozit otvara. Kako je u konkretnom protivnik predlagača izjavio da prihvata isplatu novca iz depozita, a predlagač se o prethodnoj izjavi protivnika predlagača da ne želi da primi novac nije izjašnjavao, niti je pak povukao predlog za otvaranje depozita, to je pravilno prvostepeni sud doneo rešenje o izdavanju novca primljenog u depozit protivniku predlagača.

Na pravilnost postupanja prvostepenog suda bez uticaja je činjenica da je protivnik predlagača najpre odbio da primi novac deponovan u njegovu korist, a potom povukao ovu izjavu jer se ne radi o izjavi koja ne može biti povučena. Ovo s toga što je odredbom člana 222. ZVP uređen postupak sa zastarelim depozitima, što ukazuje na činjenicu da rok za izjašnjenje korisnika depozita da li želi da preuzme novac iz depozita nije prekluzivan, već da tu radnju korisnik depozita može da preduzme do proteka roka od 3 godine od dana prijema urednog poziva u kom roku se protivnik predlagača izjasnio i prihvatio isplatu depozita. Kako je u konkretnom protivnik predlagača povukao izjavu da ne želi da primi novac uplaćen u njegovu korist u okviru roka iz člana 222. ZVP, to su ispunjeni uslovi iz člaovna 215., 218. i 222. ZVP za donošenje pobijanog rešenja i isplatu deponovanog novca korisniku depozita, zbog čega su suprotni navodi revizije bez osnova.

Navodi revizije da je prvostepeni sud donoseći pobijano rešenje postupio suprotno pravnosnažnom rešenju od 05.02.2022. godine nisu osnovani obzirom da bez donošenja ovakvog rešenja ne može biti izdavanja predmeta primljenih u depozit bilo protivniku predlagača ili samom predlagaču zbog čega se ovakvo rešenje donosi u postupku izvršenja pravnosnažnog rešenja o otvaranju depozita, a ne suprotno tom pravnosnažanom rešenju.

Sa svega iznetog, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković