Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog postojanja razloga iz člana 403. stav 1. i člana 407. stav 1. tačka 3. i 4. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tužilac su otac i ćerka koji žive u Nemačkoj, a kuću na Tari su koristili povremeno, u vreme godišnjih odmora. Tužilja je vlasnik zlatnog nakita koji je stekla po osnovu nasleđa od sada pokojne majke, neki je dobila na poklon, dok je neke komade nakita sama sebi kupila. Tokom 2008. godine tužilja je nakit donela iz Nemačke u Srbiju radi sigurnosti i smestila ga u neseser, stavila u ormar koji se nalazio u spavaćoj sobi njenog oca tužioca AA. Tužilac AA je vlasnik tehničkih stvari – uređaja koji su ukradeni prilikom izvršenja krivičnog dela, a koje je kupovao u Srbiji. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Užicu K 371/13 od 22.02.2014. godine ovde tuženi VV oglašen je krivim što je u periodu od 01.11.2012. do 27.12.2012. godine, u Bajinoj Bašti – na planini Tara, te u mestu ... zajedno, po prethodnom dogovoru sa maloletnim GG iz ..., izvršio produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, pri čemu su u samoj izreci presude navedene i pobrojane pokradene stvari koje su kritičnom prikom ukradene, između ostalih lica i ovde tužiocima iz kuće na Tari. Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Užicu Km 20/13 od 13.05.2013. godine prema starijem maloletniku GG iz ... izrečena je vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva. Pravnosnažnom presudom zbog propuštanja Višeg suda u Užicu P 181/21 od 09.02.2022. godine obavezan je tuženi GG iz ... da tužiocima, kao solidarnim poveriocima, na ime naknade štete plati iznos od 99.304 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa pripadajućom kamatom, kao i troškove parničnog postupka sa pripadajućom kamatom. Veštačenjem od strane veštaka ekonomske struke utvrđena je vrednost celokupnog nakita i vrednost tehničkih uređaja, odnosno ukupna visina štete koja je pričinjena tužiocima u iznosu od 46.412 evra odnosno 5.440.270,76 dinara. Takođe, osiguravajuće društvo je tužiocima isplatilo iznos od 200.000,00 dinara po osnovu osiguranja od provalne krađe i razbojništva po polisi br. 42220028 koja je važila u vreme kritičnog događaja. Veštak je navedeno imao u vidu, pa je našao da je ukupna visina materijalne štete koju su tužioci pretrpeli iznos od 5.229.875,80 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilano su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev tužilaca, s obzirom da je tokom postupka nesporno dokazana odgovornost tuženog za nastalu štetu a koja proizilazi iz krivičnih spisa, a visina štete je pravilno utvrđena veštačenjem od strane veštaka ekonomske struke i obavezao tuženog na naknadu pričinjene štete tužiocima.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Suprotno navodima u reviziji tuženog, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbu člana 13. ZPP u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca imajući u vidu da je u parničnom postupku sud vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom su optuženi oglašeni krivim, pri čemu je građanska odgovornost šira od krivično pravne odgovornosti, te shodno pravilima o teretu dokazivanja iz člana 228. – 231. ZPP pravilno su utvrdili nižestepeni sudovi da je tužilja BB vlasnik dragocenosti koje su kritičnom prilikom bile oduzete, pri čemu ni sam tuženi nije sporio da je uzeo predmetni neseser u kome su se dragocenosti od zlata nalazile, da je neke prodao a neke zadržao za sebe, dok je tužilja u toku postupka jasno, nedvosmisleno i precizno objasnila koje dragocenosti su nestale, uz detaljan opis istih, kao i tužilac AA u odnosu na pokretne stvari – tehničke uređaje koji su kritičnom prilikom ukradeni.

Takođe, suprotno navodima u reviziji tuženog, pravilan je nalaz i mišljenje sudskog veštaka te način utvrđenja visine štete, s obzirom da je veštak koristio zvanične sajtove te u sve u skladu sa zvaničnim propisima obrazložio i dao jasan i obrazložen nalaz, a tuženi tokom postupka nije predlagao veštačenje od strane veštaka druge struke niti je imao primedbi na nalaz i mišljenje veštaka u toku postupka.

Odredbom člana 154. stav 1. ZOO propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, dok je članom 155. istog zakona propisano da je šteta umanjenja nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Primenom navedenih odredbi ZOO, po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije tuženog, pravilno je utvrđena visina štete koju su tužioci kritičnom prilikom pretrpeli te je pravilno obavezan tuženi da solidarno sa GG tužiocima naknadi štetu u utuženom iznosu iz kog razloga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković