.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 409/2024
22.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Gordane Komnenić i Zoran Hadžić, članova veća, u parnici tužioca Privrednog društa „Miranko“ DOO sa sedištem u Kruševcu, čiji je punomoćnik Dejan Obrenović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Zurak, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 408/23 od 13.07.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 408/23 od 13.07.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 408/23 od 13.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 4186/20 od 14.09.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe i tužbenog zahteva sadržano u podnesku od 06.07.2021. godine. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave javnog izvršitelja Mladena Pecelja iz ... Iivk 176/2019 od 19.05.2019. godine u celosti. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga za isporučenu toplotnu energiju za period od aprila 2018. godine do marta 2019. godine isplati ukupan iznos od 51.538,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate, kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova izvršnog i parničnog postupka isplati iznos od 77.651,47 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 408/23 od 13.07.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tuženog na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjenih uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj. Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga za isporučenu toplotnu energiju za period od aprila 2018. godine do marta 2019. godine isplati ukupan iznos od 51.738,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene novčane iznose od dospelosti svaog iznosa do isplate, primenom člana 33. i 35. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom grada Kruševca od 26.12.2011. godine („Službeni list grada Kruševca“, broj 6 od 27.12.2011. godine). S obzirom na to da plaćanje naknade za komunalne usluge i primena navedene Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom grada Kruševca od 26.12.2011. godine i člana 312. Zakona o obligacionim odnosima nije sporno u sudskoj praksi, niti zahteva novo tumačenje prava, to ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je isptao dozvoljenost revizije primenom član 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6.. ZPP, i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. ZPP.
Tužbu radi isplate tužilac je podneo 16.11.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 51.738,60 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP, sa kojih razloga je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
