Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mila Janković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 425/24 od 07.02.2024. godine, na sednici održanoj 03.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 425/24 od 07.02.2024. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 425/24 od 07.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 211/23 od 27.10.2023. godine, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade, na poslovima koje bi tužilac obavljao kao zastavnik 1. klase, isplati za period od novembra 2008. godine do 26.01.2010. godine, pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao u sadržaju ovog stava, sa pripadajućim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinosima za zdravstveno i socijalno osiguranje zaposlenih u korist Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kao i doprinosima za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a prema osnovici koja bude važila na dan isplate u punom iznosu. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranaka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 425/24 od 07.02.2024. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete u vidu izmakle dobiti usled neosnovanog lišenja slobode primenom odredaba materijalnog prava – Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o obligacionom odnosima, sa obrazloženjem da ne postoji uzročno – posledična veza između radnje tužene (lišenja slobode) i štete koju tužilac potražuje, jer tužiocu vojna služba nije prestala usled određivanja pritvora, već na osnovu pravnosnažne presude donete u vojnom disciplinskom postupku. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali, to po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP. Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Posebna revizija je izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 12.03.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 1.729.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković