Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude dozvoljenu i blagovremenu reviziju je izjavila tužilja, kojom presudu pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je izjavio odgovor na reviziju tužilje.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 10/2023 – dr. zakon), i odlučio da je revizija tužilje osnovana, jer je pobijana presuda delom doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su zaključili brak 07.01.1989. godine, u toku čijeg trajanja je tuženi 22.05.2004. godine dobio otkaz od poslodavca. Tuženi je podneo tužbu protiv poslodavca 30.06.2004. godine, radi poništaja rešenja o otkazu i naknade štete. Dalje je tuženi obavljao povremene poslove na ..., vozio je .., radio je u firmi „...“, a tužilja je bila u radnom odnosu i radila i privatno druge poslove. Zajednica života u braku je prekinuta u maju 2010. godine. Brak je razveden presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1027/2011 dana 11.10.2011. godine, koja presuda je postala pravnosnažna 26.12.2012. godine. Dana 19.10.2012. godine su parnične stranke zaključile sudsko poravnanje pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod P2 541/12, kojim su utvrdili da je tužilja nosilac prava svojine po osnovu bračne sutekovine u ½ idealnih delova na stanu u Novom Sadu. U postupku po tužbi ovde tuženog od 30.06.2004. godine protiv poslodavca, doneta je pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 7633/2010 dana 08.09.2015. godine, kojom su poništena rešenja poslodavca kojim je ovde tuženom otkazao ugovor o radu, obavezan je poslodavac da tuženog vrati na rad i da mu isplati na ime naknade štete zbog izgubljene zarade u periodu od 22.05.2004. godine do 31.10.2013. godine iznos od 4.479.155,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2015. godine do isplate i na ime zakonske zatezne kamate obračunate na glavnicu duga na ime zarade za period od 22.05.2004. godine do 01.03.2015. godine iznos od 2.679.790,00 dinara, i da mu za period od 22.05.2004. godine do 31.10.2013. godine na navedene iznose uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Presuda je pravnosnažna sa danom 11.02.2016. godine i izvršna 17.03.2016. godine. Za period od 22.05.2004. godine do 11.10.2011. godine, na osnovu presude Osnovnog suda u Novom Sadu P1 17633/10 obračunata i isplaćena izgubljena zarada i zatezna kamata iznose 3.951.828,29 dinara, od čega 50% iznosi 1.975.914,14 dinara, na dan 16.05.2016. godine kada je isplata izvršena.

Prvostepeni sud je zaključio da su u toku trajanja braka parnične stranke podjednako doprinosile u bračnoj zajednici, da udeo tužilje u bračnoj tekovini stečenoj u bračnoj zajednici u periodu od 2004. godine do 11.10.2011. godine iznosi ½, da se takva rasporedela odnosi i na iznos isplaćen tuženom na ime naknade štete zbog otkaza i izgubljene zarade, po kom osnovu tužilji pripada iznos od 1.975.914,14 dinara, što čini izgubljenu zaradu tuženog sa zateznom kamatom obračunatom na dan 16.05.2016. godine kada je navedeni iznos isplaćen tuženom.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu na osnovu zaključka da se ne radi o prihodu ostvarenom po osnovu efektivnog rada, već o naknadi štete koju je tuženi pretrpeo zbog neosnovanog otkaza i izgubljene zarade. Kada je šteta koju je tuženi po tom osnovu pretrpeo utvrđena i naknada isplaćena nakon razvoda braka, to se isplaćeno po navedenom odnosu ne može smatrati zajedničkom imovinom supružnika. Zarađena, a nenaplaćena zarada koja nije uneta u zajednicu nije zajednička imovina supružnika, a i ne radi se o zaradi u smislu odredaba Zakona o radu. Stoga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Revident smatra da je pogrešna primena materijalnog prava od strane drugostepenog suda, jer je imovina na koju je usmeren tužbeni zahtev stečena tokom trajanja bračne zajednice i da su samim danom podnošenja tužbe ovde tuženog protiv poslodavca sve zarade koje je sud priznao tuženom unete u bračnu zajednicu, te da je okolnost kada su zarade isplaćene nebitna, s obzirom da su novčani iznosi tuženom isplaćeni za period trajanja bračne zajednice. Stvorena je pravna fikcija da je tuženi kao oštećeni radnik sve vreme radio i ostvarivao zaradu. Po shvatanju revidenta bitno je da predmetni novčani iznos nije posebna imovina supružnika po odredbi člana 168. Porodičnog zakona.

Prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima („Službeni glasnik SRS“, br. 22/80... „Službeni glasnik RS“, br. 29/2001) koji je bio na snazi u vreme trajanja bračne zajednice parničnih stranaka do 01.07.2005. godine, u članu 32. stav 1. bilo je propisano da je imovina koju su bračni drugovi stekli radom u toku bračne zajednice njihova zajednička imovina. Takođe, prema odredbi člana 321. stav 1. istog zakona, imovina koju su bračni drugovi stekli radom u toku bračne zajednice jeste njihova zajednička imovina, a po stavu 2. istog člana zajedničku imovinu čine sva stvarna i tražbena prava, uključujući prihode sa posebne imovine koji su ostvareni radom bračnih drugova.

Prema odredbi člana 171. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005) koji je nadalje bio na snazi u vreme trajanja zajednice života stranaka u braku, imovina koju supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno (član 174. stav 1.) Prema odredbi člana 175. tog zakona, ako je posle prestanka zajedničkog života u braku došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu, odnosno pravo na udeo u uvećanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.

Odredbama Zakona o radu, čijom primenom je tuženi ishodovao pravnosnažnu presudu o poništaju otkaza o radu i o naknadi štete u novčanom iznosu na koga se odnosi tužbeni zahtev, u članu 191. određene su pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa. Na zahtev zaposlenog kome je radi odnos prestao bez pravnog osnova, sud će odlučiti da mu se isplati naknada štete za period u kome zaposleni nije radio. Naknada štete se utvrđuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, a isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom.

Iz ovakvih zakonskih odredaba proizilazi da tužilja po osnovu jednakog sticanja u bračnoj sutekovini ima pravo na ½ novčanih sredstava koja je tuženi ostvario na ime svog tražbenog prava za koje je pravni osnov postojao za vreme trajanja zajednice života stranaka u braku. Taj osnov se nalazi u neosnovanom lišavanju radnog odnosa i zarade tuženog u periodu od prestanka radnog odnosa 22.05.2004. godine do maja 2010. godine, kada je prema utvrđenom činjeničnom stanju prestala zajednica života stranaka. Okolnost da je tuženi ostvario novčanu naknadu po navedenom osnovu nakon prestanka zajednice života i braka stranaka, nije od značaja, prema citiranoj odredbi člana 175. Porodičnog zakona.

Prema tome, pravilno je shvatanje prvostepenog suda da su predmetna novčana sredstva stečena po navedenom osnovu delom predmet zajedničke imovine stranaka, stečene u toku trajanja zajednice života stranaka u braku. Međutim, utvrđena je visina stečenog novčanog iznosa, na osnovu glavnog potraživanja i zateznih kamata, za period od prestanka radnog odnosa tuženog 22.05.2004. godine do 11.10.2011. godine, kada je razveden brak parničnih stranaka ali nije raspravljeno koliko je ostvarenog novčanog iznosa za period od 22.05.2004. godine do prestanka zajednice života u braku stranaka, maja 2010. godine, koji period je relevantan po odredbama citiranog materijalnog prava. Od toga zavisi iznos pripadajućih novčanih sredstava tužilji, na ime jednakog doprinosa sticanju zajedničke imovine stranaka.

Kako zbog navedenog nema uslova za preinačenje pobijane drugostepene presude, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 416. stav 2. i člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković