Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7289/2025
09.10.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., opština .., čiji je punomoćnik Miodrag Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Aleksinac, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Aleksinac, radi zauzeća i naknade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5501/2024 od 25.12.2024. godine, u sednici održanoj 09.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5501/2024 od 25.12.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5501/2024 od 25.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 259/24 od 08.10.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tužena izvršila zauzeće na delu nepokretnosti u svojini tužioca na kat.parc. br. ... KO ..., upisane u LN br. ... KO .., ukupne površine 30 m2, pa je utvrđeno pravo svojine u korist tužene na delu navedene nepokretnosti u merama i granicama bliže navedenim u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade za zauzeti deo kat.parc. br. ... KO ..., upisane u LN br. ... KO ..., ukupne površine 30 m2, isplati ukupno 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.10.2024. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 101.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 96.760,00 dinara od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5501/2024 od 25.12.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je tužena bez prethodno sprovedenog upravnog postupka izuzimanja i bez isplate odgovarajuće naknade na predmetnom zemljištu izgradila nekategorisani put, koji je potom upisan u katastru nepokretnosti na kat.parc. br. .../... KO ..., a kao imalac prava svojine na istom upisana je tužena. Revizijom tužene se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP, a revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi zauzeća i naknade podneta je 01.03.2024. godine, a podneskom od 27.09.2024. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu 18.000,00 dinara, što čini vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinskopravnom postupku, koji se odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.